odjuriti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /odjǔːriti/
- Hifenacija: o‧dju‧ri‧ti
Glagol
[uredi]odjúriti (ćirilica одју́рити) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Udaljiti se jureći, žureći. Novo Miloševo[1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola odjuriti
| Infinitiv: odjuriti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: odjúrīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
odjurim | odjuriš | odjuri | odjurimo | odjurite | odjure | |
| Budućnost |
Futur I. |
odjurit ću1 odjuriću |
odjurit ćeš1 odjurićeš |
odjurit će1 odjuriće |
odjurit ćemo1 odjurićemo |
odjurit ćete1 odjurićete |
odjurit će1 odjuriće |
| Futur II. |
budem odjurio2 | budeš odjurio2 | bude odjurio2 | budemo odjurili2 | budete odjurili2 | budu odjurili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
odjurio2 sam | odjurio2 si | odjurio2 je | odjurili2 smo | odjurili2 ste | odjurili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam odjurio2 | bio si odjurio2 | bio je odjurio2 | bili smo odjurili2 | bili ste odjurili2 | bili su odjurili2 | |
| Aorist |
odjurih | odjuri | odjuri | odjurismo | odjuriste | odjuriše | |
| Kondicional I. |
odjurio2 bih | odjurio2 bi | odjurio2 bi | odjurili2 bismo | odjurili2 biste | odjurili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih odjurio2 | bio bi odjurio2 | bio bi odjurio2 | bili bismo odjurili2 | bili biste odjurili2 | bili bi odjurili2 | |
| Imperativ |
- | odjuri | - | odjurimo | odjurite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
odjurio m. / odjurila f. / odjurilo n | odjurili m. / odjurile f. / odjurila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „odjuriti” u Hrvatskom jezičnom portalu