odmarati
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /odmǎːrati/
- Hifenacija: o‧dma‧ra‧ti
Glagol
[uredi]odmárati (ćirilica одма́рати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola odmarati
| Infinitiv: odmarati | Glagolski prilog sadašnji: odmárajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: odmárānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
odmaram | odmaraš | odmara | odmaramo | odmarate | odmaraju | |
| Budućnost |
Futur I. |
odmarat ću1 odmaraću |
odmarat ćeš1 odmaraćeš |
odmarat će1 odmaraće |
odmarat ćemo1 odmaraćemo |
odmarat ćete1 odmaraćete |
odmarat će1 odmaraće |
| Futur II. |
budem odmarao2 | budeš odmarao2 | bude odmarao2 | budemo odmarali2 | budete odmarali2 | budu odmarali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
odmarao2 sam | odmarao2 si | odmarao2 je | odmarali2 smo | odmarali2 ste | odmarali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam odmarao2 | bio si odmarao2 | bio je odmarao2 | bili smo odmarali2 | bili ste odmarali2 | bili su odmarali2 | |
| Imperfekt |
odmarah | odmaraše | odmaraše | odmarasmo | odmaraste | odmarahu | |
| Kondicional I. |
odmarao2 bih | odmarao2 bi | odmarao2 bi | odmarali2 bismo | odmarali2 biste | odmarali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih odmarao2 | bio bi odmarao2 | bio bi odmarao2 | bili bismo odmarali2 | bili biste odmarali2 | bili bi odmarali2 | |
| Imperativ |
- | odmaraj | - | odmarajmo | odmarajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
odmarao m. / odmarala f. / odmaralo n | odmarali m. / odmarale f. / odmarala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „odmarati” u Hrvatskom jezičnom portalu