ogrizina
Izgled
ogrizina
ogrizina (srpskohrvatski, ćir., огризина)
[uredi]Imenica
[uredi]ogrizina f (ćirilica огризина)
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Furuna za lebac bila je u avliji, a u njoj se ložila ogrizina, oglođani štapovi kukuruzovine, koja je bila pred konjima i kravama. [2] [1]
- Dao je pekaru sto snopova ogrizine, pa će za to dobiti jedan hleb od pet kila. [3] [4] [5] Begeč Susek Sviloš Mol Mokrin Itebej Jasenovo Senpeter [1]
- Ȅno pȕne jȁsle ògrizine, a nȉko da se prìvāti da pòkupi i da brȅči nà đubre (JT — Mt P S Tu RS To NS; BA NK NM E Š A Bk Nz O Il. [1]
- Tȏr je pȕn ògrizina. Subotica [1]
- Izvádi ògrizine iz jȁsāla. Laćarak [1]
- Ka[d] dànas ùkādiš trȉ snòpa ògrizina, kukuruzòvine, kukùružvine, kȁko mȉ kȃžemo óde u Banátu, ȍnda tȍ bȕdne vrúće cȅli dȃn. Đala [1]
- Ȍgrizina je bíla òglodana kukuruzóvina za ògrev. Novi Sad [1]
- Ȕjutru sam ùstajala u čètir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ìščistim štȁlu. [1]
- Tȕ ȍgri zi nu smo báca li u furȕnu i smo se grȅja li. [6] [3] [7] [8] Vršac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Titel Novi Bečej Kovin Senpeter [1]
- Ȍgrizine (tulùzina — krȁva i kònji, ȏvce ogrízu lȋšće) ložímo. [9] Zrenjanin [1]
- Dvȍrište níje sàmo za tolùzinu, nego i za slȁmu, za plȅvu, i za sȇno i za ȍgrazinu još. [9] Jaša Tomić [1]
- Stȍka òpīpa kukurzóvinu i òstane ȍgrezina. [8] Kovilj [1]
- Pròste pèći smo lòžili s ȍgrezinom. [7] Čurug [1]
- Ìdem da donèsem ȍgrzine da nàložim pȇć. Taraš [1]
- Neću da jem tvoje ogrizine. Jasenovo Čerević [1]
- Sklȍnī ògrizine sa stòla. Subotica Novo Miloševo [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 127.
- ↑ 3,0 3,1 Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
- ↑ II Radovan Vrtipraški, Nekad bilo sad se pripoveda. Novi Sad, 1989, 98 str.
- ↑ Mladen Markov, Ukop oca. Beograd, 2002, 337 str, str. 169.
- ↑ Milutin Ž. Pavlov, Duhovi kartonskog kofera. Novi Sad (Prometej — Tiski cvet), 2005, 264 str, str. 224.
- ↑ 7,0 7,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 8,0 8,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ 9,0 9,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 153. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem