oja
oja
oja (srpskohrvatski, ćir., оја)
[uredi]Imenica
[uredi]oja f (ćirilica оја)
Kategorije:
kol.
Oblici:
Značenja:
- Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu volovi, ruda volovskih kola. [1]
Primeri:
- Gòveđe óje što dr̀ži járam. Tȏ je rúda između vȍlova. Tȏ je kao rúda. Ȍnda sa prȅdnjeg dȇla ȉma zàšrafljeno, ȍnda tȏ dr̀ži i gȏrnji i dȏnji krȃj od járma. Ȉma gȍre rȁšlje. [2] Krčedin [1]
- Kad vòlovi vúku plȕg, zȁpne se za óje, dȕže dȑvo kòje s jèdne stráne ȉma šèputku sa ȃlkom za kòju se zȁpne rudìca od kòlēčki a s drȕge stráne je prȅglaba u kòju se mȅte járam što vúku vòlovi. [2] Jazak [1]
- Ója — tȏ što lèži plȕg na njímekan. [3] [2] Novi Bečej Berkasovo Klenak Krušedol Kupinovo Golubinci Pačir Kula Turija Bačko Gradište Lalić Čurug Despotovo Deronje Zmajevo Vajska Gospođinci Kać Bačka Palanka Kikinda Itebej Žitište Orlovat Perlez Čenta Sefkerin [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 302.