okov

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /ǒkoʋ/
  • Hifenacija: o‧kov

Imenica[uredi]

òkov m (ćirilica о̀ков)


Kategorije: kov.pren.

Oblici:

  1. ókov, òkov [1]
  2. òkov Bajša Bački Brestovac Kula Turija Despotovo Zmajevo Vajska Čenej Srpski Krstur Mokrin Kikinda Konak Vršac Čenta Sefkerin Bela Crkva Pančevo [2] [1]
  3. òkov Pačir Bački Brestovac Kula Zmajevo Vajska Gospođinci Čenej Gardinovci Srpski Krstur Sanad Mokrin Srpska Crnja Novi Bečej Žitište Čenta Sefkerin Pančevo Bavanište [2] [1]
  4. ókov [1]
  5. ókov Vršac [1]
  6. ókov Vršac [1]

Značenja:

  1. Metalni deo, oplata kojom se učvršćuju, vezuju drveni delovi na kolima. Novi Kneževac[1]
  2. Na srčanici koji služi za zaštitu drvenih delova od habanja, posebno pri okretanju kola. [1]
  3. Na vrhu rude za pričvršćivanje ogrljine. [1]
  4. Metalni kolut na lancu koji se stavlja osuđeniku na nogu (ili ruku). [1]
  5. Ono što vezuje, sprečava slobodu ponašanja, načina rada i sl., stega. [1]

Primeri:

  1. Tȁj òkov kòji se pòstavlja na tȁj drvljànīk. [3] Titel Irig [1]
  2. Òna [šeputka] ȉsto dr̀ži lȇvču. Sàmo tȍ je mȁlo pròstiji ókov. [3] Sot Kać Bačka Palanka Futog Vršac [1]
  3. Brez ókova svȅ bi se tȏ dȑvo izlízalo i bi zàpinjalo kad òkrēćeš, a ovàko nȇma štȁ da smȇta. Neuzina [1]
  4. Ògrljinu nè mož drȕkše da ùčvrstiš neg sȁmo za ókov i ȍnak će da dr̀ži. Neuzina [1]

Sinonimi:

  1. cug [1]
  2. panta [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • okov” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  3. 3,0 3,1 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).