opraviti

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /ǒpraʋiti/
  • Hifenacija: o‧pra‧vi‧ti

Glagol[uredi]

òpraviti (ćirilica о̀правити) svrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.


Oblici:

  1. -im [1]
  2. oprȁviti, òpraviti [1]
  3. òprāvljam [1]


Značenja:

  1. Dovesti u ispravno stanje, izvršiti opravku, popraviti. [1]
  2. Pripremiti, srediti. [1]
  3. Spakovati, otpremiti (koga na put). [1]
  4. Pripraviti, spremiti (jelo, piće i sl.). [1]
  5. Lepo obući, odenuti. Čerević[1]
  6. Snabdeti, opskrbiti. [1]
  7. Opsovati (koga). [1]
  8. Obući se lepo. [1]
  9. Spremiti se za put ili polazak. [1]
  10. Dovoditi u ispravno stanje, vršiti opravku, popravljati. [1]
  11. Spremati za put ili polazak. [1]
  12. Opremati, snabdevati (domaćinstvo). [1]
  13. Lepo se oblačiti, doterivati se. [1]
  14. Opremati, snabdevati (domaćinstvo). Ivanda[1]


Primeri:

  1. Nísu kùpatilo òpravili. Bačko Petrovo Selo [1]
  2. E ȍndak, tàman otvòrili dùćān, kȕću òpravimo, ȍndak kȕća bíla stȃra, a bíla pod vȅlikim dȗgom. Beška [1]
  3. Je l si òpravio? [2] Itebej [1]
  4. A tȁmo su òpravili klúpe, kod tȅ Br̀zave, kad se òni kȗpadu. [3] [4] Veliki Gaj Gospođinci Kać Sanad Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  5. Da bi mȍgo da korístim [vrškaru], oprȁvio sam kao kóčnicu mȃlu. Izbište [1]
  6. To umem i ja da opravim. Jasenovo [1]
  7. I ću malo da mu opravim. Bela Crkva [1]
  8. Òpravila sam mòjoj ćérki kòlāč da će svȉ pȑste da lȋžedu. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  9. Oprȁvi du ju štȅte. Kruščica [1]
  10. Jȃ ne vȅrujem da je nȅkog Bȏg oprȁvio lúdoga. Pavliš [1]
  11. Idémo u šȕmu, drnȍvi nu séčemo, oprȁvi mo popȋk pa bȗši mo rȕpe. Jasenovo [1]
  12. Oprȁvim [od za ko na] i gúmno i ȏvce, saláši i svínju da ȉmam u kȕću. Banatska Palanka [1]
  13. Bílo je od slȁme ko je smo čȕpa li sá mi, a bílo je oprȁvljeno úže od ševára. Vršac [1]
  14. Oprȁimo jedno dȑvo zaštȓljeno. Jasenovo [1]
  15. Krpȁre mȃle smo sigrȁli, oprȁimo od čarȁpe. Vršac [1]
  16. U šȕmi oprȁimo kolȉbu od bȕrad, od betóna. [1]
  17. Oprȁim pȓvom zdrȃvlje. Izbište [1]
  18. Blȁto se ùmēša i òpravi i ȍndak se omàzīvadu zȉdovi. [5] Omoljica [1]
  19. Tȅtka i téča svȁtove òpravili. Sremska Kamenica [1]
  20. Òpravila sam ga kȁko mȁti mȍž da òpravi sȋna u vójsku. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  21. Svȅ se oprȁvu koláči. Pavliš [1]
  22. Šesnȁjst tȏrte se oprȁvile. Izbište [1]
  23. Oprȁvili koláča, kažem, donèsedu kod nȃs. Veliki Gaj [1]
  24. Òpraviše òni mènēkana, obúkoše. [2] Novi Bečej [1]
  25. Nȍsim na pijȁci, prodȃm, oprȁvim mȅne dȉnara. Vršac [1]
  26. Òpravū se dèca, pa nàvēžedu kukùtu okò njī. [2] [6] Srpski Krstur Stapar Kać Mokrin Novo Miloševo [1]
  27. Òpravili smo se, ȕzēli tȁmo što nam trȅba. Martonoš [1]
  28. Òpravio se i òčo u vároš. Novi Sad [1]
  29. Káži da níje prȍsta: ȉde u Bečkèrek, a òpravila se ko d[a] ȉde na tȁndrbal. Jaša Tomić [1]
  30. A tȇ búbalice, tȏ se tàko zválo, tȏ se òpravimo i tàko je bílo jèdno mȅsto Praznìna i idémo tȁmo šȇtamo. [3] Aradac Šurjan Boka Neuzina [1]
  31. I òpravī se, i tàko: „Ȁjde nàprēd!” ìsterādu ga. [7] Kumane [1]
  32. Dȃj da se tȍ svȅ òprālja, da se ospòsobi. Sremska Kamenica [1]
  33. Ȍnda smo kȗjnu, kȕjinska vráta opráljali. Begeč [1]
  34. Tȏ [mašine] se svȅ revèdīra, čȉsti, òprālja. Bačinci [1]
  35. Ȅto, tȃj televȋzor ȉmam pètnājs gȍdina, a opráljo sam ga mož bȉti pȇ[t]-šȇs púti. [3] [2] [4] [8] Jaša Tomić Sremski Karlovci Martonoš Pačir Mol Sivac Čurug Deronje Gospođinci Silbaš Đurđevo Kać Novi Sad Bačka Palanka Đala Novi Kneževac Kikinda Bašaid Itebej Međa Elemir Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Perlez Ilandža Sefkerin Ivanda [1]
  36. Opráljam pòmalo, sȁd vȅć se svȅ rùnīra. Sremska Kamenica [1]
  37. Nȅko òpralja nȅšto. Laćarak [1]
  38. Kad rȕšiš, ȕvek dòmećeš, ȕvek nȅšto òpraljaš. Deronje [1]
  39. Ajde, opraljaj se jedared. Novo Miloševo [1]
  40. Òprāljaj se bȑzo, pa da ȉdēmo. Deska Kać [1]


Izvedene reči:

  1. oprávljati [1]
  2. oprȁvljen [1]
  3. òpravljen [1]


Sinonimi:

  1. napraviti [1]
  2. opremiti [1]
  3. doterati [1]


Izrazi:

  1. Jebo te ko teopravio! ("blaga psovka"). Jasenovo [1]



Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola opraviti
Infinitiv: opraviti Glagolski prilog sadašnji: - Glagolski prilog prošli: òpravīvši Glagolska imenica: -
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 opravim opraviš opravi opravimo opravite oprave
Budućnost
 Futur I.
 opravit ću1
opraviću 		opravit ćeš1
opravićeš 		opravit će1
opraviće 		opravit ćemo1
opravićemo 		opravit ćete1
opravićete 		opravit će1
opraviće
Futur II.
 budem opravio2 budeš opravio2 bude opravio2 budemo opravili2 budete opravili2 budu opravili2
Prošlost
 Perfekt
 opravio2 sam opravio2 si opravio2 je opravili2 smo opravili2 ste opravili2 su
Pluskvamperfekt
 bio sam opravio2 bio si opravio2 bio je opravio2 bili smo opravili2 bili ste opravili2 bili su opravili2
Aorist
 opravih opravi opravi opravismo opraviste opraviše
Kondicional I.
 opravio2 bih opravio2 bi opravio2 bi opravili2 bismo opravili2 biste opravili2 bi
Kondicional II.
 bio bih opravio2 bio bi opravio2 bio bi opravio2 bili bismo opravili2 bili biste opravili2 bili bi opravili2
Imperativ
 - opravi - opravimo opravite -
Glagolski pridjev radni
 opravio m. / opravila f. / opravilo n opravili m. / opravile f. / opravila n
Glagolski pridjev trpni
 opravljen m. / opravljena f. / opravljeno n opravljeni m. / opravljene f. / opravljena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.
2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

  • „opraviti” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 418. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 296. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ 4,0 4,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 187. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  6. ↑ Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 136.
  8. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=opraviti&oldid=1448889