opružiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /ǒpruʒiti/
Hifenacija: o‧pru‧ži‧ti

Glagol[uredi]

òpružiti (ćirilica о̀пружити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-im ^[1]
-im se ^[1]

Značenja:

Istegnuti, protegnuti u nekom pravcu, smeru, ispružiti, pružiti. Novo Miloševo^[1]
Ispružiti se, prostreti se. ^[1]
Ispraviti se (o izgužvanoj odeći). ^[1]

Primeri:

Mȅte na rázboj i ȍndak oprȗžu di je smóla. Vršac ^[1]
Kad probodeš to gore, on [šaran] samo se opruži i miran ko bubica. ^[2] Sremski Karlovci ^[1]
Ȏn [kostim] se òpružio, da ga nísam pȇglala. Dobrinci ^[1]

Izrazi:

Òpružiti se ko pròštac Boka ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola opružiti

Infinitiv: opružiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: òpružīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		opružim	opružiš	opruži	opružimo	opružite	opruže
Budućnost	Futur I.	opružit ću¹ opružiću	opružit ćeš¹ opružićeš	opružit će¹ opružiće	opružit ćemo¹ opružićemo	opružit ćete¹ opružićete	opružit će¹ opružiće
Budućnost	Futur II.	budem opružio²	budeš opružio²	bude opružio²	budemo opružili²	budete opružili²	budu opružili²
Prošlost	Perfekt	opružio² sam	opružio² si	opružio² je	opružili² smo	opružili² ste	opružili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam opružio²	bio si opružio²	bio je opružio²	bili smo opružili²	bili ste opružili²	bili su opružili²
	Aorist	opružih	opruži	opruži	opružismo	opružiste	opružiše
Kondicional I.		opružio² bih	opružio² bi	opružio² bi	opružili² bismo	opružili² biste	opružili² bi
Kondicional II.		bio bih opružio²	bio bi opružio²	bio bi opružio²	bili bismo opružili²	bili biste opružili²	bili bi opružili²
Imperativ		-	opruži	-	opružimo	opružite	-
Glagolski pridjev radni		opružio m. / opružila f. / opružilo n			opružili m. / opružile f. / opružila n
Glagolski pridjev trpni		opružen m. / opružena f. / opruženo n			opruženi m. / opružene f. / opružena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„opružiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 ^1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 ^1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Velimir_Mihajlović—Gordana_Vuković,_Srpskohrvatska_leksika_ribarstva.-2] Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[1]

[2]