opuštati
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /opǔːʃtati/
- Hifenacija: o‧puš‧ta‧ti
Glagol
[uredi]opúštati (ćirilica опу́штати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola opuštati
| Infinitiv: opuštati | Glagolski prilog sadašnji: opúštajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: opúštānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
opuštam | opuštaš | opušta | opuštamo | opuštate | opuštaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
opuštat ću1 opuštaću |
opuštat ćeš1 opuštaćeš |
opuštat će1 opuštaće |
opuštat ćemo1 opuštaćemo |
opuštat ćete1 opuštaćete |
opuštat će1 opuštaće |
| Futur II. |
budem opuštao2 | budeš opuštao2 | bude opuštao2 | budemo opuštali2 | budete opuštali2 | budu opuštali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
opuštao2 sam | opuštao2 si | opuštao2 je | opuštali2 smo | opuštali2 ste | opuštali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam opuštao2 | bio si opuštao2 | bio je opuštao2 | bili smo opuštali2 | bili ste opuštali2 | bili su opuštali2 | |
| Imperfekt |
opuštah | opuštaše | opuštaše | opuštasmo | opuštaste | opuštahu | |
| Kondicional I. |
opuštao2 bih | opuštao2 bi | opuštao2 bi | opuštali2 bismo | opuštali2 biste | opuštali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih opuštao2 | bio bi opuštao2 | bio bi opuštao2 | bili bismo opuštali2 | bili biste opuštali2 | bili bi opuštali2 | |
| Imperativ |
- | opuštaj | - | opuštajmo | opuštajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
opuštao m. / opuštala f. / opuštalo n | opuštali m. / opuštale f. / opuštala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „opuštati” u Hrvatskom jezičnom portalu