orman
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
orman
Sadržaj / Садржај
orman (srpskohrvatski, ćir., орман)[uredi]
Imenica[uredi]
orman m (ćirilica орман)
Oblici:
Značenja:
- Deo nameštaja koji služi za držanje rublja, obično sa tri duboke fioke. [3] Laćarak Bečej Čenej[1]
- Orman sa dvokrilnim vratima. [4] Čenej[1]
- Deo školskog nameštaja koji služi za držanje školskog pribora. [1]
Primeri:
- Òrmān — tȗ se dr̀že kòšulje, čàršavi, vȅš što ȉmaš. [2] Obrež [1]
- Tȃj òrmān je bȉo od trȋ fióke kòd nās. [2] Bačko Gradište Jamena Vašica Morović Sremska Rača Sot Erdevik Neštin Martinci Sviloš Šuljam Voganj Jarak Hrtkovci Vrdnik Platičevo Ledinci Bukovac Šatrinci Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Bečmen Boljevci Stari Slankamen Stari Banovci Surduk Martonoš Senta Sombor Mol Drljan Stapar Kula Srbobran Lalić Deronje Despotovo Gospođinci Čenej Tovariševo Đurđevo Rumenka Bačka Palanka Kovilj Gardinovci Đala Sanad Bašaid Žitište Aradac Perlez Sakule Alibunar Uljma Sefkerin Dolovo Kajtasovo Pančevo Deliblato Omoljica [1]
- Ona devojka nosi tal od tri ormana punih njenih aljina, pa osam jastuka, dva jorgana i dunju. [2] Begeč Radojevo Jaša Tomić Konak Botoš Margita Vršac Vračev Gaj [1]
- Prȅ se zvá lo dȍlap. Tȍ je bȉo jèdān vȅli ki ȍrman. Veliki Gaj [1]
- Jȁ ȉmam pȕne ȍr ma ne tȅ crnìnē. Sremska Kamenica [1]
- Cigáre su na ȍrman. [5] [6] Kruščica Novi Bečej Konak Farkaždin Izbište [1]
- Ù kūjni je bȉo òrmān. [2] Stari Slankamen Jamena Morović Neštin Prhovo Konak Dolovo Deliblato Kovin [1]
- Tȇ su téke nísu nòsile kȕći, tȍ je stȁjalo ù škōli, u ònōj, òrmān. Beška [1]
Sinonimi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 238.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 80, 82.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18.
