ostrići
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /ǒstrit͡ɕi/
- Hifenacija: o‧stri‧ći
Glagol[uredi]
òstrići (ćirilica о̀стрићи) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
trp.
Oblici:
Značenja:
- Odrezati makazama, skinuti mašinom dlake (kosu, vunu) čoveku, životinji, odseći. [1]
Primeri:
- Kat se ostríže, ȍnak je dvȉzārka. [2] Bašaid [1]
- Òstriglī je. [3] [2] [4] Farkaždin Sivac Gospođinci Srpski Krstur [1]
- Ostrižena vuna zove se runo. [5] [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola ostrići
| Infinitiv: ostrići | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: òstrigāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
ostrižem | ostrižeš | ostriže | ostrižemo | ostrižete | ostrigu | |
| Budućnost |
Futur I. |
ostrići ću | ostrići ćeš | ostrići će | ostrići ćemo | ostrići ćete | ostrići će |
| Futur II. |
budem ostrigao1 | budeš ostrigao1 | bude ostrigao1 | budemo ostrigli1 | budete ostrigli1 | budu ostrigli1 | |
| Prošlost |
Perfekt |
ostrigao1 sam | ostrigao1 si | ostrigao1 je | ostrigli1 smo | ostrigli1 ste | ostrigli1 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam ostrigao1 | bio si ostrigao1 | bio je ostrigao1 | bili smo ostrigli1 | bili ste ostrigli1 | bili su ostrigli1 | |
| Aorist |
ostrigoh | ostriže | ostriže | ostrigosmo | ostrigoste | ostrigoše | |
| Kondicional I. |
ostrigao1 bih | ostrigao1 bi | ostrigao1 bi | ostrigli1 bismo | ostrigli1 biste | ostrigli1 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih ostrigao1 | bio bi ostrigao1 | bio bi ostrigao1 | bili bismo ostrigli1 | bili biste ostrigli1 | bili bi ostrigli1 | |
| Imperativ |
- | ostrizi | - | ostrizimo | ostrizite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
ostrigao m. / ostrigla f. / ostriglo n | ostrigli m. / ostrigle f. / ostrigla n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
ostrižen m. / ostrižena f. / ostriženo n | ostriženi m. / ostrižene f. / ostrižena n | |||||
| 1 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola | |||||||
Reference[uredi]
- „ostrići” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 396. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 151.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 192, 197.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 92.