pȍp
pȍp
pȍp (srpskohrvatski, ćir., по̏п)[uredi]
Oblici:
Primeri:
- Pȍp vèli da đáci dȏđu u cȓkvu. Vojka [1]
- Ȍnda dȏđu dvȃ pòpa i đáci, i ȍnda ga ponèsu. [2] Bašaid [1]
- Ȍndak nȇma bàrjaka ni kad je tàko mȃlo déte, neg sàmo dȏđe pȍp kȕći. [2] [3] [4] [5] Elemir Gospođinci Melenci Perlez Farkaždin Čip [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 128. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 98.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 114, 165.
- ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 150.