pobratimiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /pǒbratimiti/
Hifenacija: pob‧ra‧ti‧mi‧ti

Glagol[uredi]

pòbratimiti (ćirilica по̀братимити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

pren.

Oblici:

-im ^[1]

Značenja:

Učiniti koga pobratimom. ^[2] Novi Kneževac^[1]

Primeri:

Odelo [pokojnikovo] se poklanja da se to lice „posini", odnosno „pokćeri" ili „pobratimi" namesto pokojnika. ^[3] Jarkovac ^[1]
Ȍnda se pòbratimīdu. ^[4] Novi Kneževac ^[1]

Izvedene reči:

se ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola pobratimiti

Infinitiv: pobratimiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: pòbratimīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		pobratim	pobratiš	pobrati	pobratimo	pobratite	pobrate
Budućnost	Futur I.	pobratit ću¹ pobratiću	pobratit ćeš¹ pobratićeš	pobratit će¹ pobratiće	pobratit ćemo¹ pobratićemo	pobratit ćete¹ pobratićete	pobratit će¹ pobratiće
Budućnost	Futur II.	budem pobratio²	budeš pobratio²	bude pobratio²	budemo pobratili²	budete pobratili²	budu pobratili²
Prošlost	Perfekt	pobratio² sam	pobratio² si	pobratio² je	pobratili² smo	pobratili² ste	pobratili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam pobratio²	bio si pobratio²	bio je pobratio²	bili smo pobratili²	bili ste pobratili²	bili su pobratili²
	Aorist	pobratih	pobrati	pobrati	pobratismo	pobratiste	pobratiše
Kondicional I.		pobratio² bih	pobratio² bi	pobratio² bi	pobratili² bismo	pobratili² biste	pobratili² bi
Kondicional II.		bio bih pobratio²	bio bi pobratio²	bio bi pobratio²	bili bismo pobratili²	bili biste pobratili²	bili bi pobratili²
Imperativ		-	pobrati	-	pobratimo	pobratite	-
Glagolski pridjev radni		pobratio m. / pobratila f. / pobratilo n			pobratili m. / pobratile f. / pobratila n
Glagolski pridjev trpni		pobratimljen m. / pobratimljena f. / pobratimljeno n			pobratimljeni m. / pobratimljene f. / pobratimljena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„pobratimiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 120.
↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 111.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 165.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 120.

[Milenko_S._Filipović,_Različita_etnološka_građa_iz_Jarkovca_(u_Banatu).-3] Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 111.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 165.

[1]

[2]

[3]

[4]