pofukati
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /pǒfukati/
- Hifenacija: po‧fu‧ka‧ti
Glagol
[uredi]pòfukati (ćirilica по̀фукати) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola pofukati
| Infinitiv: pofukati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: pòfukāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
pofukam | pofukaš | pofuka | pofukamo | pofukate | pofukaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
pofukat ću1 pofukaću |
pofukat ćeš1 pofukaćeš |
pofukat će1 pofukaće |
pofukat ćemo1 pofukaćemo |
pofukat ćete1 pofukaćete |
pofukat će1 pofukaće |
| Futur II. |
budem pofukao2 | budeš pofukao2 | bude pofukao2 | budemo pofukali2 | budete pofukali2 | budu pofukali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
pofukao2 sam | pofukao2 si | pofukao2 je | pofukali2 smo | pofukali2 ste | pofukali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam pofukao2 | bio si pofukao2 | bio je pofukao2 | bili smo pofukali2 | bili ste pofukali2 | bili su pofukali2 | |
| Aorist |
pofukah | pofukaše | pofukaše | pofukasmo | pofukaste | pofukahu | |
| Kondicional I. |
pofukao2 bih | pofukao2 bi | pofukao2 bi | pofukali2 bismo | pofukali2 biste | pofukali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih pofukao2 | bio bi pofukao2 | bio bi pofukao2 | bili bismo pofukali2 | bili biste pofukali2 | bili bi pofukali2 | |
| Imperativ |
- | pofukaj | - | pofukajmo | pofukajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
pofukao m. / pofukala f. / pofukalo n | pofukali m. / pofukale f. / pofukala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „pofukati” u Hrvatskom jezičnom portalu