pokucati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /pǒkut͡sati/
- Hifenacija: po‧ku‧ca‧ti
Glagol[uredi]
pòkucati (ćirilica по̀куцати) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola pokucati
| Infinitiv: pokucati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: pòkucāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
pokucam | pokucaš | pokuca | pokucamo | pokucate | pokucaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
pokucat ću1 pokucaću |
pokucat ćeš1 pokucaćeš |
pokucat će1 pokucaće |
pokucat ćemo1 pokucaćemo |
pokucat ćete1 pokucaćete |
pokucat će1 pokucaće |
| Futur II. |
budem pokucao2 | budeš pokucao2 | bude pokucao2 | budemo pokucali2 | budete pokucali2 | budu pokucali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
pokucao2 sam | pokucao2 si | pokucao2 je | pokucali2 smo | pokucali2 ste | pokucali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam pokucao2 | bio si pokucao2 | bio je pokucao2 | bili smo pokucali2 | bili ste pokucali2 | bili su pokucali2 | |
| Aorist |
pokucah | pokuca | pokuca | pokucasmo | pokucaste | pokucaše | |
| Kondicional I. |
pokucao2 bih | pokucao2 bi | pokucao2 bi | pokucali2 bismo | pokucali2 biste | pokucali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih pokucao2 | bio bi pokucao2 | bio bi pokucao2 | bili bismo pokucali2 | bili biste pokucali2 | bili bi pokucali2 | |
| Imperativ |
- | pokucaj | - | pokucajmo | pokucajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
pokucao m. / pokucala f. / pokucalo n | pokucali m. / pokucale f. / pokucala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „pokucati” u Hrvatskom jezičnom portalu