popucati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /pǒput͡sati/
- Hifenacija: po‧pu‧ca‧ti
Glagol[uredi]
pòpucati (ćirilica по̀пуцати) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Dobiti pukotinu, rascepiti se na više mesta. [1]
Primeri:
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola popucati
| Infinitiv: popucati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: pòpucāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
popucam | popucaš | popuca | popucamo | popucate | popucaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
popucat ću1 popucaću |
popucat ćeš1 popucaćeš |
popucat će1 popucaće |
popucat ćemo1 popucaćemo |
popucat ćete1 popucaćete |
popucat će1 popucaće |
| Futur II. |
budem popucao2 | budeš popucao2 | bude popucao2 | budemo popucali2 | budete popucali2 | budu popucali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
popucao2 sam | popucao2 si | popucao2 je | popucali2 smo | popucali2 ste | popucali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam popucao2 | bio si popucao2 | bio je popucao2 | bili smo popucali2 | bili ste popucali2 | bili su popucali2 | |
| Aorist |
popucah | popuca | popuca | popucasmo | popucaste | popucaše | |
| Kondicional I. |
popucao2 bih | popucao2 bi | popucao2 bi | popucali2 bismo | popucali2 biste | popucali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih popucao2 | bio bi popucao2 | bio bi popucao2 | bili bismo popucali2 | bili biste popucali2 | bili bi popucali2 | |
| Imperativ |
- | popucaj | - | popucajmo | popucajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
popucao m. / popucala f. / popucalo n | popucali m. / popucale f. / popucala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „popucati” u Hrvatskom jezičnom portalu