povikati
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /poʋǐːkati/
- Hifenacija: po‧vi‧ka‧ti
Glagol
[uredi]povíkati (ćirilica пови́кати) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Sinonimi:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola povikati
| Infinitiv: povikati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: povíkāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
povičem | povičeš | poviče | povičemo | povičete | poviču | |
| Budućnost |
Futur I. |
povikat ću1 povikaću |
povikat ćeš1 povikaćeš |
povikat će1 povikaće |
povikat ćemo1 povikaćemo |
povikat ćete1 povikaćete |
povikat će1 povikaće |
| Futur II. |
budem povikao2 | budeš povikao2 | bude povikao2 | budemo povikali2 | budete povikali2 | budu povikali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
povikao2 sam | povikao2 si | povikao2 je | povikali2 smo | povikali2 ste | povikali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam povikao2 | bio si povikao2 | bio je povikao2 | bili smo povikali2 | bili ste povikali2 | bili su povikali2 | |
| Aorist |
povikah | povika | povika | povikasmo | povikaste | povikaše | |
| Kondicional I. |
povikao2 bih | povikao2 bi | povikao2 bi | povikali2 bismo | povikali2 biste | povikali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih povikao2 | bio bi povikao2 | bio bi povikao2 | bili bismo povikali2 | bili biste povikali2 | bili bi povikali2 | |
| Imperativ |
- | poviči | - | povičimo | povičite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
povikao m. / povikala f. / povikalo n | povikali m. / povikale f. / povikala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „povikati” u Hrvatskom jezičnom portalu