poznavati

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /poznǎːʋati/
Hifenacija: poz‧na‧va‧ti

Glagol[uredi]

poznávati (ćirilica позна́вати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Značenja:

Biti upoznat s nekim, znati. ^[1]
Prepoznavati, raspoznavati. ^[1]
Prepoznavati se. ^[1]
Prepoznati, raspoznati. ^[1]
Biti upoznat s nekim ili nečim, znati. ^[1]

Primeri:

A kȇr je poznávo, níje lȁjo [SG 356GG 201; Ban I 128. Novi Sad Martinci Čerević Vrdnik Ledinci Čortanovci Šimanovci Dobanovci Gospođinci Srpski Krstur Melenci Žitište Farkaždin ^[1]
Ondak tȁmo jèdan čòek što ga pòznāe mȏj brȃt, trȃži kȃrte (kȏ nȇma kȃrtu, ga ìzbāci nȁpolje). ^[2] ^[3] Zrenjanin Farkaždin ^[1]
Devȏjka ne poznȁje njȅgovoga ȍca i mȁter. ^[1]
Òne se po mȉrisu pòznājedu (svȁka kȍšnica ȉma drȕgi mȉris). ^[2] Melenci ^[1]
Óne [pčele] se poznȁju, ȉmaju onȅ prúge, jáke prúge preko trȗpa. Izbište ^[1]
Zàto se nàdimidu i popŕskaju malo mȅdom, da se ne túku, da se nè koljedu (ȍnda se ne pòznāju po mȉrisu, ȍnda su jèdno). ^[2] Melenci ^[1]
Kad ȏn nè dōđe po pȇ[t]-čȇs nȅdēlja, bráda narásti vȅlika — nȍva mlȃda nè mož da ga pòzna. ^[2] Novo Miloševo ^[1]
Tȁko da mi ȍma poznámo — nȇma mȁtica, pa naȉšla je lȃžna mȁtica. Izbište ^[1]
Poznam njine brige. ^[4] Čenej ^[1]

Izvedene reči:

se ^[1]

Sinonimi:

raspoznavati ^[1]

Izrazi:

˜ kao svoj džep ("odlično poznavati"). Sombor ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola poznavati

Infinitiv: poznavati		Glagolski prilog sadašnji: poznávajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: poznávānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		poznajem	poznaješ	poznaje	poznajemo	poznajete	poznaju
Budućnost	Futur I.	poznavat ću¹ poznavaću	poznavat ćeš¹ poznavaćeš	poznavat će¹ poznavaće	poznavat ćemo¹ poznavaćemo	poznavat ćete¹ poznavaćete	poznavat će¹ poznavaće
Budućnost	Futur II.	budem poznavao²	budeš poznavao²	bude poznavao²	budemo poznavali²	budete poznavali²	budu poznavali²
Prošlost	Perfekt	poznavao² sam	poznavao² si	poznavao² je	poznavali² smo	poznavali² ste	poznavali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam poznavao²	bio si poznavao²	bio je poznavao²	bili smo poznavali²	bili ste poznavali²	bili su poznavali²
	Imperfekt	poznavah	poznavaše	poznavaše	poznavasmo	poznavaste	poznavahu
Kondicional I.		poznavao² bih	poznavao² bi	poznavao² bi	poznavali² bismo	poznavali² biste	poznavali² bi
Kondicional II.		bio bih poznavao²	bio bi poznavao²	bio bi poznavao²	bili bismo poznavali²	bili biste poznavali²	bili bi poznavali²
Imperativ		-	poznaj	-	poznajmo	poznajte	-
Glagolski pridjev radni		poznavao m. / poznavala f. / poznavalo n			poznavali m. / poznavale f. / poznavala n
Glagolski pridjev trpni		poznavan m. / poznavana f. / poznavano n			poznavani m. / poznavane f. / poznavana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„poznavati” u Hrvatskom jezičnom portalu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /poznǎːʋati/
Hifenacija: poz‧na‧va‧ti

Glagol[uredi]

poznávati (ćirilica позна́вати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Značenja:

Biti upoznat s nekim, znati. ^[1]
Prepoznavati, raspoznavati. ^[1]
Prepoznavati se. ^[1]
Prepoznati, raspoznati. ^[1]
Biti upoznat s nekim ili nečim, znati. ^[1]

Primeri:

A kȇr je poznávo, níje lȁjo [SG 356GG 201; Ban I 128. Novi Sad Martinci Čerević Vrdnik Ledinci Čortanovci Šimanovci Dobanovci Gospođinci Srpski Krstur Melenci Žitište Farkaždin ^[1]
Ondak tȁmo jèdan čòek što ga pòznāe mȏj brȃt, trȃži kȃrte (kȏ nȇma kȃrtu, ga ìzbāci nȁpolje). ^[2] ^[3] Zrenjanin Farkaždin ^[1]
Devȏjka ne poznȁje njȅgovoga ȍca i mȁter. ^[1]
Òne se po mȉrisu pòznājedu (svȁka kȍšnica ȉma drȕgi mȉris). ^[2] Melenci ^[1]
Óne [pčele] se poznȁju, ȉmaju onȅ prúge, jáke prúge preko trȗpa. Izbište ^[1]
Zàto se nàdimidu i popŕskaju malo mȅdom, da se ne túku, da se nè koljedu (ȍnda se ne pòznāju po mȉrisu, ȍnda su jèdno). ^[2] Melenci ^[1]
Kad ȏn nè dōđe po pȇ[t]-čȇs nȅdēlja, bráda narásti vȅlika — nȍva mlȃda nè mož da ga pòzna. ^[2] Novo Miloševo ^[1]
Tȁko da mi ȍma poznámo — nȇma mȁtica, pa naȉšla je lȃžna mȁtica. Izbište ^[1]
Poznam njine brige. ^[4] Čenej ^[1]

Izvedene reči:

se ^[1]

Sinonimi:

raspoznavati ^[1]

Izrazi:

˜ kao svoj džep ("odlično poznavati"). Sombor ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola poznavati

Infinitiv: poznavati		Glagolski prilog sadašnji: poznávajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: poznávānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		poznajem	poznaješ	poznaje	poznajemo	poznajete	poznaju
Budućnost	Futur I.	poznavat ću¹ poznavaću	poznavat ćeš¹ poznavaćeš	poznavat će¹ poznavaće	poznavat ćemo¹ poznavaćemo	poznavat ćete¹ poznavaćete	poznavat će¹ poznavaće
Budućnost	Futur II.	budem poznavao²	budeš poznavao²	bude poznavao²	budemo poznavali²	budete poznavali²	budu poznavali²
Prošlost	Perfekt	poznavao² sam	poznavao² si	poznavao² je	poznavali² smo	poznavali² ste	poznavali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam poznavao²	bio si poznavao²	bio je poznavao²	bili smo poznavali²	bili ste poznavali²	bili su poznavali²
	Imperfekt	poznavah	poznavaše	poznavaše	poznavasmo	poznavaste	poznavahu
Kondicional I.		poznavao² bih	poznavao² bi	poznavao² bi	poznavali² bismo	poznavali² biste	poznavali² bi
Kondicional II.		bio bih poznavao²	bio bi poznavao²	bio bi poznavao²	bili bismo poznavali²	bili biste poznavali²	bili bi poznavali²
Imperativ		-	poznaj	-	poznajmo	poznajte	-
Glagolski pridjev radni		poznavao m. / poznavala f. / poznavalo n			poznavali m. / poznavale f. / poznavala n
Glagolski pridjev trpni		poznavan m. / poznavana f. / poznavano n			poznavani m. / poznavane f. / poznavana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„poznavati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 ^1,29 ^1,30 ^1,31 ^1,32 ^1,33 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 ^2,6 ^2,7 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 158. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ ^3,0 ^3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 225.
↑ ^4,0 ^4,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 ^1,29 ^1,30 ^1,31 ^1,32 ^1,33 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 ^2,6 ^2,7 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 158. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-3] 3,0 ^3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 225.

[Biljana_Marić,_Iz_leksike_Čeneja_(rumunski_Banat)-4] 4,0 ^4,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[1]

[2]

[3]

[4]