prćiti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /pr̂t͡ɕiti/
- Hifenacija: pr‧ći‧ti
Glagol
[uredi]pȑćiti (ćirilica пр̏ћити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola prćiti
| Infinitiv: prćiti | Glagolski prilog sadašnji: pȑćēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: pȑćēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
prćim | prćiš | prći | prćimo | prćite | prće | |
| Budućnost |
Futur I. |
prćit ću1 prćiću |
prćit ćeš1 prćićeš |
prćit će1 prćiće |
prćit ćemo1 prćićemo |
prćit ćete1 prćićete |
prćit će1 prćiće |
| Futur II. |
budem prćio2 | budeš prćio2 | bude prćio2 | budemo prćili2 | budete prćili2 | budu prćili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
prćio2 sam | prćio2 si | prćio2 je | prćili2 smo | prćili2 ste | prćili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam prćio2 | bio si prćio2 | bio je prćio2 | bili smo prćili2 | bili ste prćili2 | bili su prćili2 | |
| Imperfekt |
prćah | prćaše | prćaše | prćasmo | prćaste | prćahu | |
| Kondicional I. |
prćio2 bih | prćio2 bi | prćio2 bi | prćili2 bismo | prćili2 biste | prćili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih prćio2 | bio bi prćio2 | bio bi prćio2 | bili bismo prćili2 | bili biste prćili2 | bili bi prćili2 | |
| Imperativ |
- | prći | - | prćimo | prćite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
prćio m. / prćila f. / prćilo n | prćili m. / prćile f. / prćila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
prćen m. / prćena f. / prćeno n | prćeni m. / prćene f. / prćena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „prćiti” u Hrvatskom jezičnom portalu