prȕsluk
prȕsluk
prȕsluk (srpskohrvatski, ćir., пру̏слук)
[uredi]Primeri:
- Njègova báka mu naméstila lȇp prȕsluk i tȏ mu darívala za rȍđendan. [1] [2] [3] Jaša Tomić Bačinci Susek Sviloš Buđanovci Subotica Pačir Bačko Petrovo Selo Bečej Zmajevo Kać Begeč Novi Sad Kovilj Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Kikinda Itebej Kumane Elemir Zrenjanin Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Orlovat Ilandža Čenta Deska Ivanda [4]
- Obúče prȕsluk, nè vidi se léđa. Deronje [4]
- U mène ȉma prȕsluk, po stȃrim — sas dùgmeti. Novo Miloševo [4]
Reference
[uredi]- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 334.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 113, 249.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.