preokrenuti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /preokrěːnuti/
Hifenacija: pre‧o‧kre‧nu‧ti

Glagol[uredi]

preokrénuti (ćirilica преокре́нути) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.trp.

Oblici:

-òkrēnem ^[1]
-a, -o ^[1]

Značenja:

Okrenuti na drugu, suprotnu stranu. ^[2] Itebej^[1]
Okretati na drugu, suprotnu stranu. ^[3] ^[4] Subotica Turija Srpski Krstur^[1]

Izvedene reči:

priòkrenūt ^[1]
priokréćati ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola preokrenuti

Infinitiv: preokrenuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: preokrénūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		preokrenem	preokreneš	preokrene	preokrenemo	preokrenete	preokrenu
Budućnost	Futur I.	preokrenut ću¹ preokrenuću	preokrenut ćeš¹ preokrenućeš	preokrenut će¹ preokrenuće	preokrenut ćemo¹ preokrenućemo	preokrenut ćete¹ preokrenućete	preokrenut će¹ preokrenuće
Budućnost	Futur II.	budem preokrenuo²	budeš preokrenuo²	bude preokrenuo²	budemo preokrenuli²	budete preokrenuli²	budu preokrenuli²
Prošlost	Perfekt	preokrenuo² sam	preokrenuo² si	preokrenuo² je	preokrenuli² smo	preokrenuli² ste	preokrenuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam preokrenuo²	bio si preokrenuo²	bio je preokrenuo²	bili smo preokrenuli²	bili ste preokrenuli²	bili su preokrenuli²
	Aorist	preokrenuh	preokrenu	preokrenu	preokrenusmo	preokrenuste	preokrenuše
Kondicional I.		preokrenuo² bih	preokrenuo² bi	preokrenuo² bi	preokrenuli² bismo	preokrenuli² biste	preokrenuli² bi
Kondicional II.		bio bih preokrenuo²	bio bi preokrenuo²	bio bi preokrenuo²	bili bismo preokrenuli²	bili biste preokrenuli²	bili bi preokrenuli²
Imperativ		-	preokreni	-	preokrenimo	preokrenite	-
Glagolski pridjev radni		preokrenuo m. / preokrenula f. / preokrenulo n			preokrenuli m. / preokrenule f. / preokrenula n
Glagolski pridjev trpni		preokrenut m. / preokrenuta f. / preokrenuto n			preokrenuti m. / preokrenute f. / preokrenuta n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„preokrenuti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 274.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 198.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 227.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 274.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 198.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 227.

[1]

[2]

[3]

[4]