presti
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /prêsti/
- Hifenacija: pre‧sti
Glagol
[uredi]prȅsti (ćirilica пре̏сти) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Praviti niti upredajući vunu, kudelju i sl. [1]
- Ručno izrađivati kanap za mreže. [1]
- Ispuštati zvuke niske frekvencije (o mački). [1]
Primeri:
- Kudelja i lan se u njih… prede — pređe. [2] Krašovo [1]
- Kod predenja razlikuju se: predenje i pripredanje. Presti znači raščešljanu vunu ili kudelju presti, uvrtati da se dobije nit, a prepredati znači uvrtati dve ili više pređa sa dva ili više vretena da se dobije deblja nit. [1]
- Odnèsēm prȇlju, pa da ne dàngubim, pa tȁm sèdīm pa prédēm. Deronje [1]
- Tkȁla sam, i prȅla sam, i kùdelju sam nabíjala. Bačinci [1]
- Do dȅset-jedànājst sáti sèdī naspram òne lȃmpe i prédē. Laćarak [1]
- Mòja mȁma je tkȁla, i šȉla, i prȅla. Kula [1]
- Kad nìje žȅnsko déte nȉš naùčila što gìbīra žȅnskom detetu da rȃdi: da štrȉka čàrape mȗžu, pa da préde. Šimanovci [1]
- Već kad sam bíla stàrija, ȍnda sam već štrȉkala, ȅklala, ùčila sam i da prédem. [3] [4] [5] [6] Aradac Obrež Kać Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Melenci Elemir Boka Tomaševac Farkaždin Izbište Banatska Palanka Deska [1]
- Pȅrem, al nè mogu da prédem, nè mogu tàko da odvȃjam rȗku od mene, zaš mène je kao rúka ùkōčena (gȑčilā se). Zrenjanin [1]
- Do Bòžića sam prȅla kùdelju a od Bòžića plètem vȓške — do mȁrta mȏradu bȉti gòtove. [7] Kovilj [1]
Izrazi:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola presti
Infinitiv: presti | Glagolski prilog sadašnji: prédūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: prédēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
predem | predeš | prede | predemo | predete | predu | |
Budućnost |
Futur I. |
prest ću1 prešću |
prest ćeš1 prešćeš |
prest će1 prešće |
prest ćemo1 prešćemo |
prest ćete1 prešćete |
prest će1 prešće |
Futur II. |
budem preo2 | budeš preo2 | bude preo2 | budemo preli2 | budete preli2 | budu preli2 | |
Prošlost |
Perfekt |
preo2 sam | preo2 si | preo2 je | preli2 smo | preli2 ste | preli2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam preo2 | bio si preo2 | bio je preo2 | bili smo preli2 | bili ste preli2 | bili su preli2 | |
Imperfekt |
predijah | predijaše | predijaše | predijasmo | predijaste | predijahu | |
Kondicional I. |
preo2 bih | preo2 bi | preo2 bi | preli2 bismo | preli2 biste | preli2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih preo2 | bio bi preo2 | bio bi preo2 | bili bismo preli2 | bili biste preli2 | bili bi preli2 | |
Imperativ |
- | predi | - | predimo | predite | - | |
Glagolski pridjev radni |
preo m. / prela f. / prelo n | preli m. / prele f. / prela n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
preden m. / predena f. / predeno n | predeni m. / predene f. / predena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „presti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Jovan Živojnović, Kroz južni Banat (putničke beleške i razmišljanja). — LMS, 255, 1909, 37—64, str. 52.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134, 153.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 107, 274.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 113, 267.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 53.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).