pričati

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /prǐːt͡ʃati/
Hifenacija: pri‧ča‧ti

Glagol[uredi]

príčati (ćirilica при́чати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

prȋčamo se ^[1]

Značenja:

Razgovarati. ^[1]

Primeri:

Drȕgi mi je príčo o spàii: níje ga smȅo nȉko zabadàva zùstaviti kad ȏn se vȏza. ^[2] ^[3] ^[4] Kikinda Ravno Selo Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Perlez ^[1]
E tàko je tȏ [bilo], pròšlō je, mȍžemo sàmo príčati. Čenej ^[1]
Pa kad mȋ prȋčamo tàkima ko tȋ i nȁšima òvima. Bačinci ^[1]
Mȁloprȅ prīčȁla sam da mi motȉka ko penkálo. Pavliš ^[1]
Prȋča se sȁ mnom. Vršac Izbište ^[1]
Rȗčamo i mȁlo se prȋčamo. ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola pričati

Infinitiv: pričati		Glagolski prilog sadašnji: príčajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: príčānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		pričam	pričaš	priča	pričamo	pričate	pričaju
Budućnost	Futur I.	pričat ću¹ pričaću	pričat ćeš¹ pričaćeš	pričat će¹ pričaće	pričat ćemo¹ pričaćemo	pričat ćete¹ pričaćete	pričat će¹ pričaće
Budućnost	Futur II.	budem pričao²	budeš pričao²	bude pričao²	budemo pričali²	budete pričali²	budu pričali²
Prošlost	Perfekt	pričao² sam	pričao² si	pričao² je	pričali² smo	pričali² ste	pričali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam pričao²	bio si pričao²	bio je pričao²	bili smo pričali²	bili ste pričali²	bili su pričali²
	Imperfekt	pričah	pričaše	pričaše	pričasmo	pričaste	pričahu
Kondicional I.		pričao² bih	pričao² bi	pričao² bi	pričali² bismo	pričali² biste	pričali² bi
Kondicional II.		bio bih pričao²	bio bi pričao²	bio bi pričao²	bili bismo pričali²	bili biste pričali²	bili bi pričali²
Imperativ		-	pričaj	-	pričajmo	pričajte	-
Glagolski pridjev radni		pričao m. / pričala f. / pričalo n			pričali m. / pričale f. / pričala n
Glagolski pridjev trpni		pričan m. / pričana f. / pričano n			pričani m. / pričane f. / pričana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„pričati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 160.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118, 151.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-3] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 160.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118, 151.

[1]

[2]

[3]

[4]