pričestiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /prit͡ʃěːstiti/
Hifenacija: pri‧čes‧ti‧ti

Glagol[uredi]

pričéstiti (ćirilica приче́стити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

pren.

Oblici:

se, -ȕjem ^[1]

Značenja:

Izvršiti nad kim obred pričešća. ^[1]
Primiti pričešće. ^[1]
Pojesti nešto posle dugog gladovanja. ^[1]

Primeri:

Mȅte stȏ, stȏ stòji nasrȅ[d] cȓkve, kad òni dȏđu, pȓvo ȍdu pred òltār, prid òltār, čìtā njim, prìčēsti i ȍtud i dovède òvāmo za stȏ. Đala ^[1]
Kȍ ti tȏ kázo? Nȉko dȑugi nè mož da te prìčēsti, sȁmo pópa ù crkvu kad ȍdeš. ^[2] Jaša Tomić Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj ^[1]
I ȍndak nas ȕvek sùbotom vȍdi pȓve nèdelje pȍsta, ùčitelj nas vȍdi i da se prìčēstimo. Novi Sad ^[1]
Sam bíla bȁš kad su me trážili ù crkvu da se prìčēstim; nísam bíla mȅsec i pȏ dána jebo sam lȅžala bȍlesna. ^[2] ^[3] Šurjan Beška Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Novo Miloševo Boka Neuzina Deska Ivanda Čenej ^[1]
Ȍbavezno smo se pričešćívali ù školi. ^[4] ^[5] Novi Sad Melenci ^[1]
Ȍndak im dȃ čȁšu vína, pa prečȇsti jédnog mȁlo, drȕgoga BanH 330]. Izbište Kajtasovo ^[1]
Ȍnda se prečešćȕje, pȓve nedȅlje pravoslȃvlja. Vršac ^[1]

Izvedene reči:

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola pričestiti

Infinitiv: pričestiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: pričéstīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		pričestim	pričestiš	pričesti	pričestimo	pričestite	pričeste
Budućnost	Futur I.	pričestit ću¹ pričestiću	pričestit ćeš¹ pričestićeš	pričestit će¹ pričestiće	pričestit ćemo¹ pričestićemo	pričestit ćete¹ pričestićete	pričestit će¹ pričestiće
Budućnost	Futur II.	budem pričestio²	budeš pričestio²	bude pričestio²	budemo pričestili²	budete pričestili²	budu pričestili²
Prošlost	Perfekt	pričestio² sam	pričestio² si	pričestio² je	pričestili² smo	pričestili² ste	pričestili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam pričestio²	bio si pričestio²	bio je pričestio²	bili smo pričestili²	bili ste pričestili²	bili su pričestili²
	Aorist	pričestih	pričesti	pričesti	pričestismo	pričestiste	pričestiše
Kondicional I.		pričestio² bih	pričestio² bi	pričestio² bi	pričestili² bismo	pričestili² biste	pričestili² bi
Kondicional II.		bio bih pričestio²	bio bi pričestio²	bio bi pričestio²	bili bismo pričestili²	bili biste pričestili²	bili bi pričestili²
Imperativ		-	pričesti	-	pričestimo	pričestite	-
Glagolski pridjev radni		pričestio m. / pričestila f. / pričestilo n			pričestili m. / pričestile f. / pričestila n
Glagolski pridjev trpni		pričešćen m. / pričešćena f. / pričešćeno n			pričešćeni m. / pričešćene f. / pričešćena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„pričestiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 176.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 233.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Gordana_Galetin,_Iz_leksičke_problematike_severne_Šajkaške.-2] 2,0 ^2,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

[Biljana_Marić,_Iz_leksike_Čeneja_(rumunski_Banat)-3] Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 176.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-5] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 233.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]