pridavati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /pridǎːʋati/
Hifenacija: pri‧da‧va‧ti

Glagol

pridávati (ćirilica прида́вати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

prìdājem ^[1]
-am ^[1]

Značenja:

Popustiti pred teškoćama, klonuti fizički i psihički. Melenci^[1]

Primeri:

Ȏn je kȕpio tȏ za muzìjān, i štȁ dȍbije stȃro, vàjkadašnje: járam òd volōva, svȅ što gȍđ ȉma stȃro, ȏn je nòsijo i pridávo u tȃj muzìjān — mùzēj — da se znà štȁ je po stȃrim bílo; skùpljāč bȉo. ^[2] Novo Miloševo ^[1]
Prìda se vȕna u zȃdrugu. Bačko Petrovo Selo ^[1]
Ȏn odnèse tȇ peškíre svȅ kȕći kod mòmka, kod òtog đuvègije što će da bȕdu svȁtovi, pa prìda njègovoj mȁteri. ^[2] ^[3] ^[4] Kumane Gospođinci Mokrin Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid ^[1]
Ȉmam još i svȋnje da prìdam. Sanad ^[1]

Izvedene reči:

prìdati ^[1]

Sinonimi:

davati ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola pridavati

Infinitiv: pridavati		Glagolski prilog sadašnji: prìdajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: pridávānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		pridajem	pridaješ	pridaje	pridajemo	pridajete	pridaju
Budućnost	Futur I.	pridavat ću¹ pridavaću	pridavat ćeš¹ pridavaćeš	pridavat će¹ pridavaće	pridavat ćemo¹ pridavaćemo	pridavat ćete¹ pridavaćete	pridavat će¹ pridavaće
Budućnost	Futur II.	budem pridavao²	budeš pridavao²	bude pridavao²	budemo pridavali²	budete pridavali²	budu pridavali²
Prošlost	Perfekt	pridavao² sam	pridavao² si	pridavao² je	pridavali² smo	pridavali² ste	pridavali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam pridavao²	bio si pridavao²	bio je pridavao²	bili smo pridavali²	bili ste pridavali²	bili su pridavali²
	Imperfekt	pridavah	pridavaše	pridavaše	pridavasmo	pridavaste	pridavahu
Kondicional I.		pridavao² bih	pridavao² bi	pridavao² bi	pridavali² bismo	pridavali² biste	pridavali² bi
Kondicional II.		bio bih pridavao²	bio bi pridavao²	bio bi pridavao²	bili bismo pridavali²	bili biste pridavali²	bili bi pridavali²
Imperativ		-	pridaj	-	pridajmo	pridajte	-
Glagolski pridjev radni		pridavao m. / pridavala f. / pridavalo n			pridavali m. / pridavale f. / pridavala n
Glagolski pridjev trpni		pridavan m. / pridavana f. / pridavano n			pridavani m. / pridavane f. / pridavana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„pridavati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 ^1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 41.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 76, 116, 120, 124, 132.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 ^1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-2] 2,0 ^2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 41.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 76, 116, 120, 124, 132.

[1]

[2]

[3]

[4]