puckati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /pût͡skati/
- Hifenacija: puc‧ka‧ti
Glagol[uredi]
pȕckati (ćirilica пу̏цкати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
dem.
Oblici:
Primeri:
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola puckati
| Infinitiv: puckati | Glagolski prilog sadašnji: pȕckajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: pȕckānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
puckam | puckaš | pucka | puckamo | puckate | puckaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
puckat ću1 puckaću |
puckat ćeš1 puckaćeš |
puckat će1 puckaće |
puckat ćemo1 puckaćemo |
puckat ćete1 puckaćete |
puckat će1 puckaće |
| Futur II. |
budem puckao2 | budeš puckao2 | bude puckao2 | budemo puckali2 | budete puckali2 | budu puckali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
puckao2 sam | puckao2 si | puckao2 je | puckali2 smo | puckali2 ste | puckali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam puckao2 | bio si puckao2 | bio je puckao2 | bili smo puckali2 | bili ste puckali2 | bili su puckali2 | |
| Imperfekt |
puckah | puckaše | puckaše | puckasmo | puckaste | puckahu | |
| Kondicional I. |
puckao2 bih | puckao2 bi | puckao2 bi | puckali2 bismo | puckali2 biste | puckali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih puckao2 | bio bi puckao2 | bio bi puckao2 | bili bismo puckali2 | bili biste puckali2 | bili bi puckali2 | |
| Imperativ |
- | puckaj | - | puckajmo | puckajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
puckao m. / puckala f. / puckalo n | puckali m. / puckale f. / puckala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „puckati” u Hrvatskom jezičnom portalu