puto

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /pûto/
  • Hifenacija: pu‧to

Imenica[uredi]

pȕto n (ćirilica пу̏то)


Oblici:

  1. pȕto [1]
  2. púto Čortanovci [2] [1]

Značenja:

  1. Pletena ili gvozdena spona, veza kojom se konjima sapinju, sputavaju prednje noge (dok su na paši). [1]
  2. Lanac s kukom koji visi o lotri kojim se ukoči točak na nizbrdici. Čortanovci Mošorin[1]
  3. Gvozdena naprava iz koje deca pucaju. [1]

Primeri:

  1. Oko noge stola sapne se konjsko „puto”, gde ono stoji sve dok se ne stane „čistiti” Božić. [3] Stapar Čortanovci Mošorin [1]
  2. Puto je sprava koja je napravljena od kovanog gvožđa i stavlja se nemirnim konjima na prednje noge i zaključava se ključem. [4] [1]
  3. Véži pȕto kònju. Subotica [1]
  4. Móro si da mu rȃdiš, ako nȇćeš da mu rȃdiš, ȏn te izvède ȕ polje, pa te sȁpne ù puto, i mȏraš da lèžiš nus tòčak. [5] Boka [1]
  5. Sȁpet sa pȕtom. [5] [6] [7] [8] Čenta Jamena Gibarac Sremska Rača Bačinci Sot Erdevik Šuljam Klenak Voganj Jarak Platičevo Grabovci Bukovac Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Prhovo Karlovčić Kupinovo Krčedin Vojka Boljevci Batajnica Surčin Belegiš Turija Čurug Gospođinci Žabalj Tovariševo Begeč Futog Kovilj [1]
  6. Nȅkat su kȍnjima mèćali pȕta nȁ noge da i lópovi nȅ bi odvèli s pȁše. [8] Golubinci [1]

Sinonimi:

  1. sponka, pute, spona [1]
  2. pretega [1]

Izrazi:

  1. Dok blédi bledȕju, crvȅniputȕju ("bolešljivi žive duže nego zdravi"). Vršac [1]
  2. Lupati kaoputomo lotru ("govoriti besmislice"; "Lȗpa kȍ pȕtom o lótru"). Jamena Čortanovci Mošorin [1]
  3. žuti žutuju, a rumeniputuju ("isto"). [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • puto” u Hrvatskom jezičnom portalu
  • 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  • Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  • Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 94.
  • Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 86.
  • 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 489. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." definirano više puta s različitim sadržajem
  • Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  • Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  • 8,0 8,1 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.