rȅn

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

rȅn

rȅn (srpskohrvatski, ćir., ре̏н)[uredi]

Imenica[uredi]

rȅn m (ćirilica ре̏н)

Kategorije: bot.

Oblici:

  1. rèna, ren [1]

Značenja:

  1. Višegodišnja zeljasta biljka sa debelim korenom veoma ljutog, oštrog mirisa i ukusa koji se upotrebljava u ishrani Armoracia lapathifolia. [1]
  2. Porcelanska posuda u kojoj se služi ren, sos od rena. Bačinci Susek Sviloš[1]

Primeri:

  1. Koren rena se uzima sa medom na prazan stomak, kao lek za bolesti pluća. [2] Ostojićevo [1]
  2. Kàka mi je žèna, nè treba mi rèna. Bačinci [1]
  3. Dànas ću vam rȅn prȁviti. Stari Slankamen [1]
  4. Ȉč se tȋ ne cikìraj. Málko će da nàpariš nȍge, da jȇš rèna, da ti málko štȋpa nȏs, se ìznojiš i ìma da te prȇđe trónja. [3] [4] [5] Jaša Tomić Susek Laćarak Sviloš Sremska Mitrovica Buđanovci Subotica Stapar Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Iđoš Srpska Crnja Bašaid Melenci Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Vršac Lovra [1]

Sinonimi:

  1. stlačak [1]

Izrazi:

  1. turiti komerenapod nos ("reći nekome vrlo neugodne stvari"; "A nek si mu turio rena pod nos"). Jasenovo [1]
  2. Ìmatirèna ("ljutiti se na nekoga"). Novo Miloševo [1]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 162.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 338.
  4. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 97.
  5. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.

Napomene[uredi]