rȅn
rȅn
rȅn (srpskohrvatski, ćir., ре̏н)[uredi]
Imenica[uredi]
rȅn m (ćirilica ре̏н)
Kategorije:
bot.
Oblici:
Značenja:
- Višegodišnja zeljasta biljka sa debelim korenom veoma ljutog, oštrog mirisa i ukusa koji se upotrebljava u ishrani Armoracia lapathifolia. [1]
- Porcelanska posuda u kojoj se služi ren, sos od rena. Bačinci Susek Sviloš[1]
Primeri:
- Koren rena se uzima sa medom na prazan stomak, kao lek za bolesti pluća. [2] Ostojićevo [1]
- Kàka mi je žèna, nè treba mi rèna. Bačinci [1]
- Dànas ću vam rȅn prȁviti. Stari Slankamen [1]
- Ȉč se tȋ ne cikìraj. Málko će da nàpariš nȍge, da jȇš rèna, da ti málko štȋpa nȏs, se ìznojiš i ìma da te prȇđe trónja. [3] [4] [5] Jaša Tomić Susek Laćarak Sviloš Sremska Mitrovica Buđanovci Subotica Stapar Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Iđoš Srpska Crnja Bašaid Melenci Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Vršac Lovra [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- turiti komerenapod nos ("reći nekome vrlo neugodne stvari"; "A nek si mu turio rena pod nos"). Jasenovo [1]
- Ìmatirèna ("ljutiti se na nekoga"). Novo Miloševo [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 162.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 338.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 97.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.