radovati

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /râdoʋati/
Hifenacija: ra‧do‧va‧ti

Glagol[uredi]

rȁdovati (ćirilica ра̏довати) nesvrš.

Oblici:

-ujem se ^[1]

Primeri:

Mȋ se rȁdujemo i jèdva čȅkamo tȇ próje. Aradac ^[1]
Čèmū se rȁdujem. ^[2] ^[3] Farkaždin Čerević Novo Miloševo ^[1]

Sinonimi:

raditi ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola radovati

Infinitiv: radovati		Glagolski prilog sadašnji: rȁdujūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: rȁdovānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		radujem	raduješ	raduje	radujemo	radujete	raduju
Budućnost	Futur I.	radovat ću¹ radovaću	radovat ćeš¹ radovaćeš	radovat će¹ radovaće	radovat ćemo¹ radovaćemo	radovat ćete¹ radovaćete	radovat će¹ radovaće
Budućnost	Futur II.	budem radovao²	budeš radovao²	bude radovao²	budemo radovali²	budete radovali²	budu radovali²
Prošlost	Perfekt	radovao² sam	radovao² si	radovao² je	radovali² smo	radovali² ste	radovali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam radovao²	bio si radovao²	bio je radovao²	bili smo radovali²	bili ste radovali²	bili su radovali²
	Imperfekt	radovah	radovaše	radovaše	radovasmo	radovaste	radovahu
Kondicional I.		radovao² bih	radovao² bi	radovao² bi	radovali² bismo	radovali² biste	radovali² bi
Kondicional II.		bio bih radovao²	bio bi radovao²	bio bi radovao²	bili bismo radovali²	bili biste radovali²	bili bi radovali²
Imperativ		-	raduj	-	radujmo	radujte	-
Glagolski pridjev radni		radovao m. / radovala f. / radovalo n			radovali m. / radovale f. / radovala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„radovati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 152.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 152.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-3] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164.

[1]

[2]

[3]