razgraničiti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /razɡrǎnit͡ʃiti/
- Hifenacija: ra‧zgra‧ni‧či‧ti
Glagol
[uredi]razgràničiti (ćirilica разгра̀ничити) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola razgraničiti
| Infinitiv: razgraničiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: razgràničīvši | Glagolska imenica: razgraničénje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
razgraničim | razgraničiš | razgraniči | razgraničimo | razgraničite | razgraniče | |
| Budućnost |
Futur I. |
razgraničit ću1 razgraničiću |
razgraničit ćeš1 razgraničićeš |
razgraničit će1 razgraničiće |
razgraničit ćemo1 razgraničićemo |
razgraničit ćete1 razgraničićete |
razgraničit će1 razgraničiće |
| Futur II. |
budem razgraničio2 | budeš razgraničio2 | bude razgraničio2 | budemo razgraničili2 | budete razgraničili2 | budu razgraničili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
razgraničio2 sam | razgraničio2 si | razgraničio2 je | razgraničili2 smo | razgraničili2 ste | razgraničili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam razgraničio2 | bio si razgraničio2 | bio je razgraničio2 | bili smo razgraničili2 | bili ste razgraničili2 | bili su razgraničili2 | |
| Aorist |
razgraničih | razgraniči | razgraniči | razgraničismo | razgraničiste | razgraničiše | |
| Kondicional I. |
razgraničio2 bih | razgraničio2 bi | razgraničio2 bi | razgraničili2 bismo | razgraničili2 biste | razgraničili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih razgraničio2 | bio bi razgraničio2 | bio bi razgraničio2 | bili bismo razgraničili2 | bili biste razgraničili2 | bili bi razgraničili2 | |
| Imperativ |
- | razgraniči | - | razgraničimo | razgraničite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
razgraničio m. / razgraničila f. / razgraničilo n | razgraničili m. / razgraničile f. / razgraničila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
razgraničen m. / razgraničena f. / razgraničeno n | razgraničeni m. / razgraničene f. / razgraničena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „razgraničiti” u Hrvatskom jezičnom portalu