Prijeđi na sadržaj

rediti

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /rěːditi/
  • Hifenacija: re‧di‧ti

Glagol

[uredi]

réditi (ćirilica ре́дити) nesvrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Imenica

[uredi]

rediti, Imenica|{{{rod}}}

Oblici:

  1. -im [1]


Značenja:

  1. Uređivati, doterivati, sređivati. [1]
  2. Odstranjivati rešetom plevu iz žita, ječma, raži. [1]
  3. Razvlasavati na vlakna, niti (vunu, lan, konoplju i sl.). [1]
  4. Čistiti zaklanu stoku, živinu ili ribu odstranjivanjem dlake, perja, krljušti i iznutrica. [1]
  5. Obaveštavati, pozivati. [2] Krašovo[1]
  6. Odstranjivanje rešetom pleve iz žita, ječma, raži. [1]
  7. Rastresanje, vlačenje vune. [1]


Primeri:

  1. Ovršeno žito „redi” se rešetom pomoću kojeg se odvaja žito od pleve. [3] Ostojićevo [1]
  2. Dovukao sam trijer da redim žito. Begeč [1]
  3. Rešèto se mȅte nuz gròmilu i onak se rȇdi tȏ žȉto: jedàred iz vèlike plȅve, onak se drȕgi pȗt rȇdi, iz mȃle plȅve, da bȉde čȉsto. [4] Melenci [1]
  4. Dànas vŕši pa nòćos rédi. [5] Boka Subotica Novi Sad Tomaševac Ivanda [1]
  5. „Štriker” vunu grebena i redi i u selu više uopšte nema domaćih grebena. [6] Jarkovac Kać Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
  6. Slȁba sam s nògama, samo sèdim, pa ȅto, rȇdim málko vȕne da pòmognem bar tȏ što mògu. Boka [1]
  7. Ȍnda se rȇdi pa prèdēš. Deronje [1]
  8. Oči Bȁdnjog dȃna rȇdidu se prȁsici, rȇdidu se ćȗrke, za pečénje. Tomaševac [1]
  9. Kad se redi [melez] unutra crn kao oni što se kaže mastilari, taki je on svaki. [7] Čenta Kać Kovilj Šurjan Boka Neuzina [1]
  10. Njȏzi sam dála da pòkolje, al jȃ ću da rȇdim, jȃ sam matòrīja pa sam vèštīja. Jaša Tomić [1]
  11. Redim ove iz čitaonice za sednicu. Jasenovo [1]
  12. Idem da redim na kuluk. [1]
  13. Rédili me za pórez. Vršac [1]
  14. Posle toga dolazilo je grebenanje („ređenje”) konoplje. [8] [9] Pivnice Silbaš Tovariševo Obrovac Bačka Palanka Batanja [1]


Sinonimi:

  1. raščešljavati [1]
  2. pleviti [1]



Konjugacija

[uredi]
Konjugacija glagola rediti
Infinitiv: rediti Glagolski prilog sadašnji: rédēći Glagolski prilog prošli: - Glagolska imenica: réđēnje
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 redim rediš redi redimo redite rede
Budućnost
 Futur I.
 redit ću1
rediću 		redit ćeš1
redićeš 		redit će1
rediće 		redit ćemo1
redićemo 		redit ćete1
redićete 		redit će1
rediće
Futur II.
 budem redio2 budeš redio2 bude redio2 budemo redili2 budete redili2 budu redili2
Prošlost
 Perfekt
 redio2 sam redio2 si redio2 je redili2 smo redili2 ste redili2 su
Pluskvamperfekt
 bio sam redio2 bio si redio2 bio je redio2 bili smo redili2 bili ste redili2 bili su redili2
Imperfekt
 ređah ređaše ređaše ređasmo ređaste ređahu
Kondicional I.
 redio2 bih redio2 bi redio2 bi redili2 bismo redili2 biste redili2 bi
Kondicional II.
 bio bih redio2 bio bi redio2 bio bi redio2 bili bismo redili2 bili biste redili2 bili bi redili2
Imperativ
 - redi - redimo redite -
Glagolski pridjev radni
 redio m. / redila f. / redilo n redili m. / redile f. / redila n
Glagolski pridjev trpni
 ređen m. / ređena f. / ređeno n ređeni m. / ređene f. / ređena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.
2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

[uredi]
  • „rediti” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 75.
  3. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 144.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 389.
  6. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 94.
  7. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  8. ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 108.
  9. ↑ Jovan Jerkov, Močenje — topljenje konoplje u Srba u Batanji tridesetih godina. — ESM, 3, 2001, 118—123.NOV Vesna Marjanović, Savremene transformacije novogodišnjih običaja Vojvodine. — Rad, 35, 1993, 177—186, str. 121.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=rediti&oldid=1447787