rod

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /rôːd/
  • Hifenacija: rod

Imenica[uredi]

rȏd m (ćirilica ро̑д)


Značenja:

  1. Najbliža rodbina, srodnici (obično krvni, po ocu i majci) uopšte. [1]
  2. Bliski, najbliži rod. Izbište[1]
  3. Proizvod biljaka koji se razvije iz cveta ili pod zemljom, plod. [1]
  4. Skup nečega iste vrste ili nečega srodnog što čini celinu, niz, red. [1]
  5. Pol (ljudi, životinja). [1]

Primeri:

  1. Sede: komšije za sofrom i rodove. [2] [3] Krašovo Crvena Crkva Čenej [1]
  2. Jarkovčanima su „rod” svi srodnici i s muške i sa ženske strane, pa su npr. nekom čoveku „rod” i ženina tetka i ujak. [4] Jarkovac [1]
  3. Jȃ ìmām rȍda, pa tȃj rȏd ȉma u drȕgom sèlu rȍda, pa ìde nà slavu. Tovariševo [1]
  4. Mórala je da se nàpravi vȅlika svȁdba, jebo ako su tȗ njȇni ròdovi, ȍnak mȏraš da zòveš i njègove. Šurjan [1]
  5. Po prstènu je ȉsto dòšo svȅkar i svȅkrva, i od njègovog rȍda kȍ je nȃjrođèniji. Dobrinci [1]
  6. Svi njègovi ròdovi dádu mu nȅki bȁnku, nȅki dvȇ, kȁko kȏ mȍže. [5] [6] [7] Sefkerin Sremska Mitrovica Martonoš Deronje Kać Đala Kumane Jaša Tomić Aradac Boka Neuzina Orlovat Vršac Pavliš Izbište [1]
  7. Dolaze nam rodovi. Izbište [1]
  8. Tȍ mi je rȏd. Lovra [1]
  9. On je moj rod. [1]
  10. Tȏ su nam rȍdovi iz Jugoslȃvije. [8] Pomaz [1]
  11. Mita je moj rod. [9] Ivanda Novi Kneževac Kikinda Deska [1]
  12. Žȅtva je dòbro pròšla i dòbro pȍnēla rȏd. Šimanovci [1]
  13. Pàsūlj kȍpamo, i kad dȏđe rȏd, bȅremo ga ȕ zelen. [5] [7] Zrenjanin Sremska Mitrovica Kać Novi Bečej Vršac [1]
  14. Tu trȅba polòžiti trȗd da tȉ dȏđeš dò tōg rȍda, dò tog kvalitéta. Đala [1]
  15. Njȉva nàđubrena — tȍ se pòznāje, tȍ će bȉti bȍlji rȏd. Žabalj [1]
  16. Tȗ gȍdinu ne ròdi nȉšta, drȕgu gȍdinu... nȅke zvónce bȕde..., ȍndak trȅću gȍdinu — to je pȓvi rȏd. Beška Subotica [1]

Sinonimi:

  1. svojta [1]
  2. rođak [3] Čenej [1]
  3. porod [1]

Izrazi:

  1. rȏd rođȅni ("bliski, najbliži rod"). Vršac [1]
  2. nit u sȗši glȃda, nit u kȉširȍda ("nikako"). Novi Bečej [1]
  3. šalj Bȏg pa žèninrȏd ("pravdanje za naklonost prema rodbini supruge"). Novo Miloševo [1]
  4. izlívatirȏd ("zametati plod (o kukuruzu)"). Vršac [1]
  5. Ìći urȏd ("posećivati rodbinu"). Novo Miloševo [1]
  6. ni ˜ ni pomoz bog ("niko i ništa"). Futog Kovilj Novo Miloševo Vršac Crvena Crkva [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • rod” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 51.
  3. 3,0 3,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  4. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 101.
  5. 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 65. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 522.
  7. 7,0 7,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
  9. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 59.