rod

Iz Wiktionary
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /rôːd/
  • Hifenacija: rod

Imenica[uredi]

rȏd m (ćirilica ро̑д)


Značenja:

  1. Najbliža rodbina, srodnici (obično krvni, po ocu i majci) uopšte. [1]
  2. Bliski, najbliži rod. Izbište[1]
  3. Proizvod biljaka koji se razvije iz cveta ili pod zemljom, plod. [1]
  4. Skup nečega iste vrste ili nečega srodnog što čini celinu, niz, red. [1]
  5. Pol (ljudi, životinja). [1]

Primeri:

  1. Sede: komšije za sofrom i rodove. [2] [3] Krašovo Crvena Crkva Čenej [1]
  2. Jarkovčanima su „rod” svi srodnici i s muške i sa ženske strane, pa su npr. nekom čoveku „rod” i ženina tetka i ujak. [4] Jarkovac [1]
  3. Jȃ ìmām rȍda, pa tȃj rȏd ȉma u drȕgom sèlu rȍda, pa ìde nà slavu. Tovariševo [1]
  4. Mórala je da se nàpravi vȅlika svȁdba, jebo ako su tȗ njȇni ròdovi, ȍnak mȏraš da zòveš i njègove. Šurjan [1]
  5. Po prstènu je ȉsto dòšo svȅkar i svȅkrva, i od njègovog rȍda kȍ je nȃjrođèniji. Dobrinci [1]
  6. Svi njègovi ròdovi dádu mu nȅki bȁnku, nȅki dvȇ, kȁko kȏ mȍže. [5] [6] [7] Sefkerin Sremska Mitrovica Martonoš Deronje Kać Đala Kumane Jaša Tomić Aradac Boka Neuzina Orlovat Vršac Pavliš Izbište [1]
  7. Dolaze nam rodovi. Izbište [1]
  8. Tȍ mi je rȏd. Lovra [1]
  9. On je moj rod. [1]
  10. Tȏ su nam rȍdovi iz Jugoslȃvije. [8] Pomaz [1]
  11. Mita je moj rod. [9] Ivanda Novi Kneževac Kikinda Deska [1]
  12. Žȅtva je dòbro pròšla i dòbro pȍnēla rȏd. Šimanovci [1]
  13. Pàsūlj kȍpamo, i kad dȏđe rȏd, bȅremo ga ȕ zelen. [5] [7] Zrenjanin Sremska Mitrovica Kać Novi Bečej Vršac [1]
  14. Tu trȅba polòžiti trȗd da tȉ dȏđeš dò tōg rȍda, dò tog kvalitéta. Đala [1]
  15. Njȉva nàđubrena — tȍ se pòznāje, tȍ će bȉti bȍlji rȏd. Žabalj [1]
  16. Tȗ gȍdinu ne ròdi nȉšta, drȕgu gȍdinu... nȅke zvónce bȕde..., ȍndak trȅću gȍdinu — to je pȓvi rȏd. Beška Subotica [1]

Sinonimi:

  1. svojta [1]
  2. rođak [3] Čenej [1]
  3. porod [1]

Izrazi:

  1. rȏd rođȅni ("bliski, najbliži rod"). Vršac [1]
  2. nit u sȗši glȃda, nit u kȉširȍda ("nikako"). Novi Bečej [1]
  3. šalj Bȏg pa žèninrȏd ("pravdanje za naklonost prema rodbini supruge"). Novo Miloševo [1]
  4. izlívatirȏd ("zametati plod (o kukuruzu)"). Vršac [1]
  5. Ìći urȏd ("posećivati rodbinu"). Novo Miloševo [1]
  6. ni ˜ ni pomoz bog ("niko i ništa"). Futog Kovilj Novo Miloševo Vršac Crvena Crkva [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • rod” u Hrvatskom jezičnom portalu
    • 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
    • Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 51.
    • 3,0 3,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
    • Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 101.
    • 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 65. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." definirano više puta s različitim sadržajem
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 522.
    • 7,0 7,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." definirano više puta s različitim sadržajem
    • Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
    • Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 59.