rodbina
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /rôdbina/
- Hifenacija: rod‧bi‧na
Imenica[uredi]
rȍdbina f (ćirilica ро̏дбина)
Oblici:
Primeri:
- Na nȁšu slȁvu dȏđe nȁša rodbìna. Kula [1]
- Ȍndak njȇna rodbìna njójzi dáju pȍklone, znaš, a tȍ se zválo prézent. Beška [1]
- Gȍsti ìdu u rodbìnu. [2] [3] [4] [5] Pomaz Laćarak Subotica Čurug Deronje Gospođinci Silbaš Čenej Žabalj Novi Sad Novo Miloševo Bašaid Itebej Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
- E većem mi lȇpo dojádila tȃ rodbìna; svȁke nèdelje ȅto nȅko, sȁmo kȕvaj, sprȅmaj, nàmēšćaj, a nȉko nȅ zna da i tèbe zòve. Šurjan [1]
- Nȉkoga mȋ nȇmamo tȁmo od rȍdbine. Martonoš [1]
- Svȁ rȍdbina je bíla nà sarani. Laćarak [1]
- Ovȏ su pȍsle tȁmo pȕno gostȋju i rȍdbina. [3] [5] [6] Izbište Bačinci Subotica Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đala Sanad Mokrin Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac Pavliš [1]
- Nȍsi u čùturu vína jel ràkije i ìde od rȍdbine do rȍdbine da i[h] zòve da dȏđedu ù svatove. [5] Kumane [1]
- Kad su òšli da glédu kȕću kod mòje rodbíne, a òni, rodbína, jedva dòčekali. Tomaševac [1]
- Nȍsim, to većȉnom rodbína, mȁti, jeli strȋna, mȇsi pogȁču. Izbište Vršac [1]
- I òtišla sam tȁmo kod rodbȉne u Srȅdište, Vȅliko, i kad sam dóšla, kad je pròšlo četr̀nājs dána, òni pòšli već òvi u škȏlu se, òni mène kȕći. Veliki Gaj [1]
- Ȕveče dȏđedu devȏjkini, rodbȉna njȅna, nȁjrođenȉi. [1]
- Idȅ mȍmak sas njegȍvom rodbȉnom ko[d] devȏjke na vráta, na igrȃnku. Jasenovo [1]
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice rodbina
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | rodbina | rodbine |
| genitiv | rodbine | rodbina |
| dativ | rodbini | rodbinama |
| akuzativ | rodbinu | rodbine |
| vokativ | rodbino | rodbine |
| lokativ | rodbini | rodbinama |
| instrumental | rodbinom | rodbinama |
Reference[uredi]
- „rodbina” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52.
- ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 47. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 63, 238, 240.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127, 129, 161. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.