rovašiti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /roʋǎːʃiti/
- Hifenacija: ro‧va‧ši‧ti
Glagol[uredi]
rovášiti (ćirilica рова́шити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Imenica[uredi]
rovašiti, Imenica|{{{rod}}}
Kategorije:
pren.pren.trp.
Oblici:
Značenja:
- Obeležiti, obeležavati rovašem. [1]
- Naneti, nanositi telesnu povredu nekome. [1]
- Ostaviti, ostavljati trag, obeležiti, obeležavati. [1]
- Preturiti, preturati po nečemu. [1]
- Obeležen rovašem. [1]
- Upadljiv, uočljiv po kakvoj telesnoj mani, specifičnom obeležju. [1]
Primeri:
- Rovašila se marva i živina. [2] [3] [1]
- Jȃ mòje kȍkōši ròvāšim tàkō što svȁkoj oséčēm dvȃ nȍkta na dèsnōj nògi. Laćarak [1]
- Ta svȁki čȁs tȃ Márina živìna kod mène u àvliji, a nȉkad da je ròvāši već jedàred, pa će kásti pȍsle da sam joj pòarala svȅ jȃ. [4] [5] Jaša Tomić Bačinci Rumenka Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Taraš Šurjan Boka Neuzina Sefkerin Lovra Ivanda [1]
- Izvèdu marvínče, krȁvu, bíka, jùnicu — i kȗm ròvāši tȏ, raséče ȕvo. Martonoš [1]
- Rovašenje je najstariji način obeležavanja stoke. [6] [1]
- Marva se obeležavala žigosanjem, a živina rovašenjem. [1]
- E tȃj mȏj Káda ko da je júče pȍčo da se brȉje; svȁki pȗt mȏra da se rovȃši ko da su ga vrȁne čvákale. Boka Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
- Starost je rovašila stogodišnje telo, ugušila život, ućutkala je zauvek. [7] [1]
- Ko mi je rovášio po torbi? Ravno Selo [1]
- Sve su moje kokoške rovašene. U svih je odsečen palac, pa se ne mogu pomešati sa komšijskim. Begeč Mokrin Kikinda [1]
- Mòja je živìna ròvāšena. [5] Laćarak Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Lovra Ivanda [1]
- Rovašen je od Boga. [1]
- Štȁ se sȁd svȉ tȗ cikìrate kad vam déte nevàljalo, bȅga, pèntra se kojekùda i dà da je fȕrt ròvāšeno. Neuzina Jaša Tomić Šurjan Boka Ivanda [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
Konjugacija[uredi]
Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.
Reference[uredi]
- „rovašiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 151.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 148.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 522.
- ↑ 5,0 5,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 88.
- ↑ Milena Šurjanović, Srednja vrata. Novi Sad (Prometej), 2005, 149 str, str. 39.