rozi
Izgled
rozi
rozi (srpskohrvatski, ćir., рози)
[uredi]Imenica
[uredi]rozi f (ćirilica рози)
Značenja:
Pridev
[uredi]rozi (ćirilica рози)
Prilog
[uredi]rozi (ćirilica рози)
Kategorije:
neprom.
Oblici:
Značenja:
- Ružičast. [2]
- Bezličan. Bečej[2]
- Vrsta krompira. Đurđevo[2]
- Isto. [3] Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać[2]
Primeri:
- Jȗlka je ìmala tàko lépu rózi svilícu. Veliki Gaj Jaša Tomić Šurjan Neuzina [2]
- A glȅ tȋ nȁšu Bečkèrečānku! Mètla rózi šèšīr, pa hȍman mȉsli da je gȍspoja. Boka [2]
- Cvȅta rózi. Izbište [2]
- Róza mȁjica a bȇla košȕlja ot plátna rózi se. Pavliš Laćarak Subotica Novi Sad Deska [2]
- Kúpila sam róza kȍnofas za posteljìnu. Bačinci [2]
- Ròza, pa lȉht plȃve [haljine] i jȍš nȅke mȁlo drȕge bóje njȇžne. Dobrinci [2]
- Sam uzela dva lica na jorgane, rozle, štikane. [4] Čenej [2]
- Dušica je štrikala dva odelca od mohaira, jedno rozlo [...] i poslati po Radu rozlu aljinu legovanu, tu je. [2]
- Pròstri ònāj rózan čàršav. Pačir [2]
- Tàkō [j]e bílo nȅšto: ni žúto ni rózlo, a kȁo po pésku onàko várnica sìjala. Đala [2]
- Òva je okrúgla i rózla. [5] Srpski Krstur [2]
- Uvèdu kònja ùnūtra ù sobu, mȅtu priko kònja obàjlije: tȏ je plátno svilèno, u bòji (plávo, rózli — kȁko kȏ ȍće, vȍle) i prȉko tȏg plátna tȉl. [6] Kumane [2]
- Òna je devòjčica, da je sȁšijemo jèdnu širòku rózlu àljinicu, ìma da bȉde ko lȕtkica. [5] Neuzina Srpska Crnja Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka [2]
Izvedene reči:
Izrazi:
- šalj Lȉhtróza pa na štràfte Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [2]
Pridev
[uredi]rozi (ćirilica рози)
Kategorije:
neprom.
Oblici:
Značenja:
- Ružičast. [2]
Primeri:
- Jȗlka je ìmala tàko lépu rózi svilícu. Veliki Gaj Jaša Tomić Šurjan Neuzina [2]
- A glȅ tȋ nȁšu Bečkèrečānku! Mètla rózi šèšīr, pa hȍman mȉsli da je gȍspoja. Boka [2]
Reference
[uredi]- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 75.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 141.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.