ručak
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /rǔːt͡ʃak/
- Hifenacija: ru‧čak
Imenica
[uredi]rúčak m (ćirilica ру́чак)
Oblici:
Značenja:
- Ručak koji priređuje mlada mladoženjinoj rodbini osam dana posle veridbe. [1]
- Ručak koji se obavlja dan posle slave, pojutarje. [1]
- Ručak koji se priređuje za nove prijatelje u tazbini. Jamena[1]
- Ručak na koji dolaze jabučari. [1]
- Odvojen ručak verenika. [1]
Primeri:
- Rȃznog mȇsa je bílo i ako je bȉo rúčak, bíla je sȕpa, pràsetina, a ako je vèčera bíla, ȍndak je bíla kìsela čórba. Novi Sad [1]
- Rȃdeni sȁmo ȉmādu da stȁnēdu frùštuk — u ȍsam sáti, to je ȍbično; rúčak — dvánajst, a jàuzna u čètir sȃta. [4] Melenci [1]
- Sȕpa je ȍbavezno za rúčak. [5] [6] [7] [4] Tomaševac Bačinci Laćarak Buđanovci Martonoš Obzir Turija Čenej Mokrin Novo Miloševo Bašaid Itebej Kumane Elemir Zrenjanin Vršac Baranda Izbište Jasenovo Vračev Gaj Banatska Palanka [1]
- Nȅ zna ni rèzānaca da ùmēsi, ni da skȕva rúčak mȗžu svȏm. Šimanovci [1]
- Mladi ponesu pogače, torte i drugo, a za njih mlada priredi „veliki ručak”. [1]
- „Slavanje” u Krašovana ima ove faze: „nanavečer, naplani, večera i porosi ručak”. [8] [8] Krašovo [1]
- Kad je vreme ručku, verenici odlaze u stražnju sobu — „devojačku sobu”, gde ručaju i ostaju tamo sve dok prstendžije ne pođu kući. Ovaj odvojen, kako kažu na selu, „separatan ručak” mnogi verenici su kasnije proklinjali, jer su se zbog njega često kidale vereničke veze. [9] [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- Idi traži ˜ tamo di si dosad bijo! ("u obraćanju ukućaninu koji nije došao u vreme obeda"). Jasenovo [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice ručak
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | ručak | ručci |
| genitiv | ručka | ručaka |
| dativ | ručku | ručcima |
| akuzativ | ručak | ručke |
| vokativ | ručku | ručci |
| lokativ | ručku | ručcima |
| instrumental | ručkom | ručcima |
Reference
[uredi]- „ručak” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ 4,0 4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 142. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 58, 85.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 17, 19.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15.
- ↑ 8,0 8,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 51. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 42.