rudariti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /rudǎːriti/
- Hifenacija: ru‧da‧ri‧ti
Glagol
[uredi]rudáriti (ćirilica руда́рити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola rudariti
| Infinitiv: rudariti | Glagolski prilog sadašnji: rudárēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: rudárēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
rudarim | rudariš | rudari | rudarimo | rudarite | rudare | |
| Budućnost |
Futur I. |
rudarit ću1 rudariću |
rudarit ćeš1 rudarićeš |
rudarit će1 rudariće |
rudarit ćemo1 rudarićemo |
rudarit ćete1 rudarićete |
rudarit će1 rudariće |
| Futur II. |
budem rudario2 | budeš rudario2 | bude rudario2 | budemo rudarili2 | budete rudarili2 | budu rudarili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
rudario2 sam | rudario2 si | rudario2 je | rudarili2 smo | rudarili2 ste | rudarili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam rudario2 | bio si rudario2 | bio je rudario2 | bili smo rudarili2 | bili ste rudarili2 | bili su rudarili2 | |
| Imperfekt |
rudarah | rudaraše | rudaraše | rudarasmo | rudaraste | rudarahu | |
| Kondicional I. |
rudario2 bih | rudario2 bi | rudario2 bi | rudarili2 bismo | rudarili2 biste | rudarili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih rudario2 | bio bi rudario2 | bio bi rudario2 | bili bismo rudarili2 | bili biste rudarili2 | bili bi rudarili2 | |
| Imperativ |
- | rudari | - | rudarimo | rudarite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
rudario m. / rudarila f. / rudarilo n | rudarili m. / rudarile f. / rudarila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „rudariti” u Hrvatskom jezičnom portalu