runiti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /rǔːniti/
- Hifenacija: ru‧ni‧ti
Glagol
[uredi]rúniti (ćirilica ру́нити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola runiti
| Infinitiv: runiti | Glagolski prilog sadašnji: rúnēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: rúnjēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
runim | runiš | runi | runimo | runite | rune | |
| Budućnost |
Futur I. |
runit ću1 runiću |
runit ćeš1 runićeš |
runit će1 runiće |
runit ćemo1 runićemo |
runit ćete1 runićete |
runit će1 runiće |
| Futur II. |
budem runio2 | budeš runio2 | bude runio2 | budemo runili2 | budete runili2 | budu runili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
runio2 sam | runio2 si | runio2 je | runili2 smo | runili2 ste | runili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam runio2 | bio si runio2 | bio je runio2 | bili smo runili2 | bili ste runili2 | bili su runili2 | |
| Imperfekt |
runjah | runjaše | runjaše | runjasmo | runjaste | runjahu | |
| Kondicional I. |
runio2 bih | runio2 bi | runio2 bi | runili2 bismo | runili2 biste | runili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih runio2 | bio bi runio2 | bio bi runio2 | bili bismo runili2 | bili biste runili2 | bili bi runili2 | |
| Imperativ |
- | runi | - | runimo | runite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
runio m. / runila f. / runilo n | runili m. / runile f. / runila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
runjen m. / runjena f. / runjeno n | runjeni m. / runjene f. / runjena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „runiti” u Hrvatskom jezičnom portalu