Prijeđi na sadržaj

sȉtan

Izvor: Wiktionary

sȉtan

sȉtan (srpskohrvatski, ćir., си̏тан)

[uredi]

Pridev

[uredi]

sȉtan (ćirilica си̏тан)

Kategorije:

pren. bot. rib. zool.


Oblici:

  1. sitan, sȉtna, sȉtno [1]


Značenja:

  1. Ribarske sprave kojima radi obično samo jedan čovek. [1]
  2. Nevažan, beznačajan čovek (ljudi). Sombor Kovilj[1]
  3. Sir koji nastaje prirodnom ili izazvanom fermentacijom mleka. Bačka Palanka[1]
  4. Vrsta koprive koja visoko raste. [1]
  5. Stoka sitnija od goveda i konja. [2] Platičevo Batajnica Vršac[1]
  6. Mreža sa malim okcima. [3] Mol[1]
  7. Mlevena crvena paprika koja se koristi kao začin. [1]
  8. Sitnozrnaste ratarske kulture, strna žita. [1]
  9. Isto. [1]
  10. Mala riba koja služi kao mamac. [1]
  11. Stoka sitnija od goveda i konja. [1]
  12. Mala udica. [1]
  13. Metalni novac. [1]
  14. Kasni noćni sati. [1]
  15. Vrsta parazita koji živi na škrgama ribe. [1]
  16. Strna žita (pšenica, ovas, ječam). [1]
  17. Različiti kolačići servirani zajedno. [1]
  18. Manje poznati i proslavljani verski praznici. [1]
  19. Sir koji nastaje prirodnom ili izazvanom fermentacijom mleka. [4] [2] Jamena Gibarac Višnjićevo Martinci Erdevik Klenak Platičevo Jarak Šuljam Ležimir Jarak Vrdnik Boljevci Karlovčić Prhovo Sremska Kamenica Bukovac Surčin Vojka Golubinci Maradik Bačka Palanka Gospođinci Itebej[1]
  20. Agrimonia eupatoria. [1]
  21. Mlevena paprika koja se koristi kao začin. [1]
  22. Vrsta divlje patke. [1]
  23. Metalni novac. [1]


Primeri:

  1. Òvē glàvice, tàko da tȅ glàvice bȕdu za sármu, a òvāj sȉtan, tȏ, jȅde se saláta, ovàko, ili se pȑži. Veliki Gaj [1]
  2. Pirȉnač sȉtan zbog sȉtni bȍginja. [5] [6] [7] [8] Banatska Palanka Gospođinci Novo Miloševo Bašaid Kumane Šurjan Perlez Čenta [1]
  3. Nȅku gȍdinu na kùpus, kȅl, kelerábu, dȏđe nȅki bùvāč, bȕbice sȉtne, i pòjedu lȋšće, a nȅku gȍdinu nȇ. Zrenjanin [1]
  4. To je veliki alat, a vrška se i ovo sve drugo podrazumeva pod sitan alat. [3] Srbobran Perlez [1]
  5. Vȅlike trȃve: zȇlje... sȉtna žéža. [6] Elemir [1]
  6. Kad nȅšto prodámo, kȗpimo mȁlo šèćera, pòmalo mȇsa, sȍli, pàprike sȉtne, pìrīndže, bìbera — štȃ trȅba ù kuću. [8] Zrenjanin [1]
  7. Pòsejo sam i nȅšto mȁlo sȉtne ráne. Bačinci [1]
  8. Žȉto, rȃž, jèčam su sìtna rána, a kukùruz je krùpna rána. [9] [10] Mošorin Laćarak Nadalj Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Titel Kovin [1]
  9. U sitnu ribu [spadaju]: karaš, bodorka, deverika, deveričanjak... imaš krupačicu, ondak imaš... bodorku, imaš špicera, cobera, onda imaš šraca, balavca — to ti sve spada u belu ribu. Futog [1]
  10. Mećali smo [na struk] sitnu ribu... Ima česta mreža i uvati se te sitne ribe... Kederi se zove sitna riba. [3] Perlez Morović Bosut Sremska Mitrovica Klenak Sremski Karlovci Stari Slankamen Bezdan Mol Srbobran Đurđevo Novi Sad Bačka Palanka Gardinovci Padej Elemir Čenta [1]
  11. Malom sačmom kad vatamo mamke, ovu sitnu ribu. Bačko Gradište [1]
  12. Dànas se vȉše ìsplāti dr̀žati sȉtnu stȍku nego krȕpnu. [2] Jarak Jamena Morović Gibarac Molovin Sot Bačinci Višnjićevo Sremska Rača Kukujevci Erdevik Martinci Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Jazak Voganj Vrdnik Hrtkovci Klenak Platičevo Sremska Kamenica Grabovci Neradin Mali Radinci Krušedol Ogar Maradik Prhovo Golubinci Karlovčić Kupinovo Krčedin Vojka Novi Slankamen Belegiš Batajnica Surčin Boljevci Gospođinci Futog Itebej Opovo Crvena Crkva [1]
  13. One udice velike — tu sam imo dvaest komada — preko cele Tise bacim, na četir metera jedna do druge, a na ove male, sitne udice — na dva metera udica. [3] Padej [1]
  14. Ajd sad mu pomažem da bi narihtali te sitne udice. Klenak [1]
  15. Ȍnda kȗm bȃci sȉtni nȍvāca. Beška [1]
  16. U svatovima pustosvatsko mesto je na kraju stola. Od te strane uvek dopire šala i smeh, pesma i podvikivanje, kojim za celo vreme svatova skreću pažnju na sebe, pa im se kasnije, u „sitne sate”, mnogi od svata priključe, tim pre ako je tamo gde su sedeli mrtvo i neveselo. [11] [1]
  17. Čȅšu se [šarani] ò to dȑvo, nȅšto i jȅde, bȁre su tȏ, tȏ òna sìtna pìjavica ȍće ù škrge da ȗđe, nȅki bȁmbrci, tȏ pȉje kȓv, i òni se tȗ čȅšu. [12] Kovilj [1]
  18. Žȉto, rȃž, jèčam su sìtna rána, a kukùruz je krùpna rána. [10] Mošorin Laćarak Turija Nadalj Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Titel Kovin [1]
  19. Pa òbično sìtni koláči, nàprave tȏrtu, ili nàpravidu másnu pògaču. Beška Stari Slankamen [1]
  20. Tokom leta i jeseni pada proslavljanje „sitnih svetaca” koji su u narodu poštovani sve do Drugog svetskog rata i neposredno posle njega. [13] [1]
  21. Óde u Obróvcu kȃžu sìtni číčak. Ȏn je lekòvit, za svȅ je ȏn, i za rȁne, i za kȁšalj, i šta gȍd ȍćeš, sà njīm mȍžeš. [14] Obrovac Neštin Bođani Vajska [1]
  22. I naočare, one jake za sitni bod. [15] [1]
  23. Ȍnda se pȍsle ìstrēsa slȁma, pa ȍnda krùpna plȅva, pa ȍnda sìtna plȅva. [6] Bašaid Martonoš [1]
  24. Jèdna žèna grȁbljicāma ìzvlāči plȅvu pa mȅće na trȁlje (dvȃ kòlca n[a] òtē trȁlje i opletèno od kùdelje) krùpnu plȅvu, a drȕga ìzvlāči sítnu plȅu (ȉspod trèša prìgrādu da se nè mēša krȕpna i sítna plȅva) i òpet dvȇ nȍsīdu na trȁlje. [8] Melenci [1]
  25. Dȅvet kȋla pàprike, sìtne. Deronje [1]
  26. Ìmamo glùvaru, a ȉmamo i òvu sìtnu. Tȏ níje nȁša pȁtka, tȏ ȉma već jedno pȇt-šȇs gȍdīna, tȏ su nȅke sìtnije pȁtke. [12] Kovilj [1]
  27. Da vȉdim imȃm sìtni. [5] Bašaid [1]


Izvedene reči:

  1. sitni [1]
  2. sìtni [1]


Izrazi:

  1. ispitivati dositni creva ("tražiti detalje, pojedinosti"). [1]
  2. ˜ je ko pilcika Kovilj [1]
  3. Malositne proje ("doći u goste posle dužeg vremena (o prijatelju)"). Jasenovo [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  4. ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  5. ↑ 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 60, 76, 129. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 111.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 140, 148, 152. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  10. ↑ 10,0 10,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 53.
  12. ↑ 12,0 12,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  13. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 64.
  14. ↑ Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  15. ↑ Milena Šurjanović, Srednja vrata. Novi Sad (Prometej), 2005, 149 str, str. 33.

Napomene

[uredi]
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=sȉtan&oldid=1437792