sȑce

Izvor: Wiktionary

sȑce

sȑce (srpskohrvatski, ćir., ср̏це)[uredi]

Imenica[uredi]

sȑce ? (ćirilica ср̏це)

Kategorije:

pren.ob.


Oblici:

  1. srce [1]


Značenja:

  1. Centralni mišićni organ koji reguliše krvotok u telu. [1]
  2. Duhovno i emotivno raspoloženje, ljubavno osećanje, ljubav. [1]
  3. Draga osoba (obično u tepanju). [1]
  4. Sredina, unutrašnjost nečega. [1]
  5. Unutrašnji deo zrna kukuruza ili žita. [1]
  6. Unutrašnji, središnji deo lubenice. [1]
  7. Unutrašnji deo ploda suncokreta. [1]
  8. Grafitni uložak olovke. [1]
  9. Očvrsli gnoj u sredini čira, bubuljice i sl. Banatsko Aranđelovo Izbište[1]
  10. Želudac, stomak. [1]
  11. Srcast predmet uopšte (obično vrsta kolača i sl.). [1]
  12. Sorta paradajza srcastog oblika. [1]
  13. Ukrasni liciderski kolač u obliku srca sa nalepljenim ogledalcem. Sakule[1]
  14. Vrsta šare na odevnim predmetima od kože. [2][1]
  15. Isto. [1]
  16. Isto. Čerević Kula Zrenjanin[1]


Primeri:

  1. Pa i prȉtisak, a i sȑce mȁlo. [3] Izbište Sremska Mitrovica Apatin Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Boka [1]
  2. Mláda sam jȃ òstala udòvica, mȗž mi ȕmro od sȑca prȇ dvȁjez gȍdina. Neuzina [1]
  3. Kad je dòšo, svȉ smo se ljúbili, samo sȑce nè može da pòkāže rȁdōst — stȁlo sȑce za svòjim sȋnom. [4] Kumane [1]
  4. Tȋ si nȁjveće sȑce dȅdino, a òve drȕge ni nè gledam. Boka Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
  5. Kad je vȅlika sȗša, pa tȏ je žȁlos da poglédiš tàko zȑno; òno sȑce svȅ se sparúšilo, dòšlo sȉtno, jȁdno, a tȋ se ȍma pȋtaš òćē l bȉti ráne. Boka Subotica Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
  6. Vȍlem kad je zrȅla, kad donèsu Neuzínci, a òna crvena, pa kad raséčeš, pȕkne i se òtvori sȑce, a tȏ slȁtko, nȇma sèmēnke, pa ko mȇd. Jaša Tomić Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina [1]
  7. Dȉ si mu zàturio zàrēzaljku; mu se slòmilo sȑce i kako će sȁd da pȋše. Šurjan Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
  8. Di ću da pijem vina na gladno srce. Jasenovo [1]
  9. Boli me srce. [1]
  10. Pa nȅ znam, bílo je nȅko, nȅšto da se tàko, kògod òvi lècēderi što pròdāju, što ȉmu tȇ sȑca, i štȁ ja znȃm. Veliki Gaj [1]
  11. A te godine baba Draginja nam je dala seme „bikovo srce". Lep je taj paradajz, rozikast, srcastog oblika, krupan. Turija [1]
  12. Cȕra ka[d] dȍbije lȅcedersko sȑce s vášara, nȇće da ga pòje, čȗva z[a] ȕspomenu. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]


Sinonimi:

  1. klica [1]
  2. zaperak [5] Karlovčić Svetozar Miletić Žabalj Mokrin Kikinda Radojevo Novo Miloševo Bašaid Međa Idvor Bavanište Omoljica Kovin Dubovac [1]


Izrazi:

  1. ("lako se naljutiti"). Novo Miloševo [1]
  2. udario me je led u ˜ ("saznati potresnu vest"). Vojka [1]
  3. naštesrca ("isto"; "Popio je rakiju našte srca"). Novi Kneževac [1]
  4. ládno okosȑca ("osećaj zle slutnje, beznađa"). Novo Miloševo [1]
  5. ušla mi zima u ˜ ("veoma ozepsti, smrznuti se"). Jasenovo [1]
  6. ˜ da iskȍči iz grúdi ("biti veoma uzbuđen"). Vršac [1]
  7. ujesti ("povrediti nečije emocije, pričiniti nekome duševnu bol"; "Ȅto, štȁ rȃdi sad òmladina: ùjēdu òca i mȁtēr skrȏz zȁ srce"). Đala Novo Miloševo Jasenovo [1]
  8. govorȉti izsȑca ("govoriti iskreno"). Vršac [1]
  9. ˜ mi òtišlo u pétu ("prestraviti se"; "Kad jȁ idem, a sȑce mi u pétu òtišlo, dȑkćem od strȃ"). Tomaševac [1]
  10. ˜ mu se čúpa iz grúdi ("žalost ga obuzima"). Vršac [1]
  11. vuče i ("snažno želeti nešto, čeznuti za najdražim (porodicom, zavičajem i sl.)"; "A, vojníci tȁmo i dèca nèmačka, ìdu svȁko svȏme, je l da, i vúče"). Parage Vršac [1]
  12. ležati nasrcu ("biti drag, mio"). Novo Miloševo [1]
  13. kamen mi je pao sasrca ("osloboditi se teške brige, strepnje, osetiti veliko olakšanje"). Novo Miloševo [1]
  14. naštosrce ("isto"). Lupak Vodnik Ravnik Klokotič Nermiđ Krašovo Jabalče [1]
  15. sad mi je ˜ na mestu ("osećati zadovoljstvo, radost zbog ispunjenja želje"). Novo Miloševo [1]
  16. Biti dobrogsrca. — Mile je bio jogunasti Bosanac, a u osnovi momak „dobrog srca", pošten ("Mile je bio jogunasti Bosanac, a u osnovi momak „dobrog srca", pošten"). Bački Brestovac [1]
  17. na gládno ˜ ("pre jela, na prazan stomak"). Novo Miloševo Vršac [1]
  18. ko da mu je otpo odsrca ("biti nekome poput najrođenijeg"). [1]
  19. ˜ mi ȉšte ("žarko želeti"). Vršac [1]
  20. pljúšti mi ˜ ("osećati žgaravicu u stomaku"). Vršac [1]
  21. ˜ oće a dupe klokoće ("hteti a ne moći, biti prestar za nešto"). Jasenovo [1]
  22. sišlo mu ˜ u pete ("prestraviti se"). [1]
  23. reći usrcu ("u ljutnji reći nešto uvredljivo"). Novo Miloševo [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 106.
  3. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 136.
  5. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

Napomene[uredi]

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=sȑce&oldid=1425600