sašiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /sǎʃiti/
Hifenacija: sa‧ši‧ti

Glagol[uredi]

sàšiti (ćirilica са̀шити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.

Oblici:

-a, -o ^[1]

Značenja:

Šivenjem izraditi (odevni predmet). ^[1]
Šivenjem izrađen (odevni predmet). ^[1]
Pokriven, zatvoren. ^[1]

Primeri:

Sȁšijem onàko nȅšto za svȁk dȃn. Šimanovci ^[1]
Òna mi je sàšila prȅdīvnu hàljinu za tȃj dȃn i ìšle smo nȃz dvȇ na ùranak. ^[2] ^[3] Aradac Bačinci Beška Bečej Deronje Gospođinci Novi Sad Novo Miloševo Bašaid Farkaždin ^[1]
Ȍnda su dèvōjke dobíjale nȍvo rúvo, ȍnda se i glȅdalo kòja će bȍlje, štȁ će, koji će vi šnàjder sàšiti, kàkva je móda. Kula ^[1]
Kad se ùvālja, šnàjder sȁšije, bògato súkno. Đala ^[1]
Nȇma ni gȁće da sȁšije. Jasenovo ^[1]
Ȉdi, kad mi sȁši mȁma mȅne, brȁtu. Pavliš ^[1]
Žénu natȅram da mi sȁši džakuljȉcu. Izbište ^[1]
Sȁši mu mȁti košȕlju. ^[1]
Ȍnda bílo svakojákog materijála, pa šnàjdērke fȋno šȉle, pa ȍnda nȅ znaš na kòjem je lȅpše materìjāl i bója i sašìven. Tovariševo Novo Miloševo ^[1]
Otvor [bunara na đeram] je bio najčešće „sašiven” užljebljenim daskama. ^[4] ^[1]

Izvedene reči:

sašiven ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola sašiti

Infinitiv: sašiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: sàšīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		sašijem	sašiješ	sašije	sašijemo	sašijete	sašiju
Budućnost	Futur I.	sašit ću¹ sašiću	sašit ćeš¹ sašićeš	sašit će¹ sašiće	sašit ćemo¹ sašićemo	sašit ćete¹ sašićete	sašit će¹ sašiće
Budućnost	Futur II.	budem sašio²	budeš sašio²	bude sašio²	budemo sašili²	budete sašili²	budu sašili²
Prošlost	Perfekt	sašio² sam	sašio² si	sašio² je	sašili² smo	sašili² ste	sašili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam sašio²	bio si sašio²	bio je sašio²	bili smo sašili²	bili ste sašili²	bili su sašili²
	Aorist	saših	saši	saši	sašismo	sašiste	sašiše
Kondicional I.		sašio² bih	sašio² bi	sašio² bi	sašili² bismo	sašili² biste	sašili² bi
Kondicional II.		bio bih sašio²	bio bi sašio²	bio bi sašio²	bili bismo sašili²	bili biste sašili²	bili bi sašili²
Imperativ		-	sašij	-	sašijmo	sašijte	-
Glagolski pridjev radni		sašio m. / sašila f. / sašilo n			sašili m. / sašile f. / sašila n
Glagolski pridjev trpni		sašiven / sašit m. / sašivena / sašita f. / sašiveno / sašito n			sašiveni / sašiti m. / sašivene / sašite f. / sašivena / sašita n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„sašiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164, 225.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 119.
↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 28.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164, 225.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 119.

[Ljiljana_Radulovački,_Tradicionalna_ishrana_Srba_u_Sremu.-4] Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 28.

[1]

[2]

[3]

[4]