sažaliti
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sǎʒaliti/
- Hifenacija: sa‧ža‧li‧ti
Glagol
[uredi]sàžaliti (ćirilica са̀жалити) svrš.
Oblici:
Značenja:
- Osetiti sažaljenje, samilost prema nekome. Novo Miloševo[1]
Primeri:
- Sažaljávali ìs toga. [2] Gospođinci [1]
Izvedene reči:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola sažaliti
Infinitiv: sažaliti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: sàžalīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
sažalim | sažališ | sažali | sažalimo | sažalite | sažale | |
Budućnost |
Futur I. |
sažalit ću1 sažaliću |
sažalit ćeš1 sažalićeš |
sažalit će1 sažaliće |
sažalit ćemo1 sažalićemo |
sažalit ćete1 sažalićete |
sažalit će1 sažaliće |
Futur II. |
budem sažalio2 | budeš sažalio2 | bude sažalio2 | budemo sažalili2 | budete sažalili2 | budu sažalili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
sažalio2 sam | sažalio2 si | sažalio2 je | sažalili2 smo | sažalili2 ste | sažalili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam sažalio2 | bio si sažalio2 | bio je sažalio2 | bili smo sažalili2 | bili ste sažalili2 | bili su sažalili2 | |
Aorist |
sažalih | sažali | sažali | sažalismo | sažaliste | sažališe | |
Kondicional I. |
sažalio2 bih | sažalio2 bi | sažalio2 bi | sažalili2 bismo | sažalili2 biste | sažalili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih sažalio2 | bio bi sažalio2 | bio bi sažalio2 | bili bismo sažalili2 | bili biste sažalili2 | bili bi sažalili2 | |
Imperativ |
- | sažali | - | sažalimo | sažalite | - | |
Glagolski pridjev radni |
sažalio m. / sažalila f. / sažalilo n | sažalili m. / sažalile f. / sažalila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „sažaliti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 221.