selo
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sělo/
- Hifenacija: se‧lo
Imenica
[uredi]sèlo n (ćirilica сѐло)
Oblici:
Značenja:
- Manje naselje čiji se stanovnici pretežno bave poljoprivredom. [1]
- Selo bez popločanih ili asfaltiranih puteva. Novi Sad[1]
Primeri:
- Kàdgod su tȍ dèvojke ìšle ȕ goste u súsedna sȅla. Bačko Petrovo Selo [1]
- Ìdu kroz sèlo pa se prȁtu, svrȁćādu kod kȗma i kod prijatélja. Kumane [1]
- Bíli smo ràseljeni na šȇs mȇsta tȕ u sèlu. Sremska Kamenica [1]
- Dòlazu gȍsti sa sȅli, sa svíju sȅli rodbìna. Itebej [1]
- Òvo mȃlo sèlo pa ìmalo trȋ mijàne (Ka — Bc Vz SM; S P Su De To Sl Ču Bg NS; Mo Ki NM NB Bš E Ž A Bk T F Sf; Ds Či Po. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [1]
- Mȉ óvde na krȁj sȅla napásemo bȉriće. [5] [9] Banatska Palanka Deska Batanja [1]
- Tȅra kȍnje, idédu, dȏđedu kros sȅlo. Jasenovo [1]
- Néću jȁ da dozvȍlim da mi se célo sȅlo podsmȇva. Pavliš [1]
- Imȁli smo nȁjlȅpše kónje u sélo. Jedȁn dȍrat, jedȁn vrȁn. Pavliš [1]
- Tȍ valda prȋča célo sélo. [1]
- Jȃo, pȍla dȗži idémo u sélo za vóde. Izbište Vršac Kruščica Banatska Palanka [1]
Izrazi:
- nasrdio se ko govedar na ˜ Crvena Crkva [1]
- ićiselom ko polivač ("isto"). [1]
- Ìći usèlo ("ne biti kod svoje kuće, skitati"). Novo Miloševo [1]
- Ne laje kerasela radi već sebe radi ("govoriti, pričati o nečemu što je u vlastitom interesu"). [1]
- ìći posèlu ("isto"). Novo Miloševo [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice selo
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | selo | sela |
| genitiv | sela | sela |
| dativ | selu | selima |
| akuzativ | selo | sela |
| vokativ | selo | sela |
| lokativ | selu | selima |
| instrumental | selom | selima |
Reference
[uredi]- „selo” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 82, 85, 151.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 27, 47, 48, 273, 327.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 7, 8, 9, 12, 16.
- ↑ 5,0 5,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 59. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160, str. 159.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 122, 130, 134, 138, 140.
- ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 139, 146.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 43.