sepija
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /sěːpija/
- Hifenacija: se‧pi‧ja
Imenica[uredi]
sépija f (ćirilica се́пија)
Kategorije:
bač.ćurč.
Oblici:
Značenja:
- Bure šire pri vrhu koje se koristi za štavljenje koža. [1]
- Tečnost za štavljenje koža, so i kukuruzno brašno rastvoreni u vodi. [1]
Primeri:
- Sepija je velika lužnica koja služi za štavljenje koža, a prave je bačvari. [2] [1]
- U svom poslu služe se [ćurčije] ovim posudama i alatkama: „sepija” (bure, u gornjem delu šire a u donjem uže). [3] [1]
- Bȕre što je gȍre šȉre, dȍle ȕže, sèpija je zàto tàka nàpraljena, kad mȇša da se òkrūži, da ȉdu ȕokolo kȍže, ȍdūd gȗra, ònāmo se prèvrću kad i mȇša. [4] Kovilj Jaša Tomić [1]
- Kȍže donèse sȉrove, ȍprāne, ȍčešāne tȗ sò tīm, lȇpo se ȍnda mȅće ù bure, u sèpiju. [1]
- Mȍžeš da málko, kad nàpraviš sèpiju, mètla si sȁd sȅdam-ȍsam kȋla sȍli, ȍnda mȍš ùzēti kad pròmēšaš jedàreda pa prìmētiš da dȉžu mnȍgo, ȍndak lȉzneš sèpiju tȗ. Sláno òsećaš, je li sláno dȍsta. Ako níje dȍsta sláno, ȍndak mȅteš málko sȍli. Dòdaš sȍli ako sèpija nè rādi, kȃo kȍmina, ȍma vȉdiš da òna níje u rédu. I svȁki dȃn trȅba dváput proméšati, tako da òne [kože] što su bíle góre dȏđu dóle. [4] [5] Kovilj Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Kać [1]
Sinonimi:
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice sepija
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | sepija | sepije |
| genitiv | sepije | sepija |
| dativ | sepiji | sepijama |
| akuzativ | sepiju | sepije |
| vokativ | sepijo | sepije |
| lokativ | sepiji | sepijama |
| instrumental | sepijom | sepijama |
Reference[uredi]
- „sepija” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 97.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 59.
- ↑ 4,0 4,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.