sin
Srpskohrvatski
[uredi]Etimologija 1
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sîːn/
- Hifenacija: sin
Imenica
[uredi]sȋn m (ćirilica си̑н)
Značenja:
- Osoba muškog pola u odnosu na svoje roditelje. [1]
- Sin koji liči na majku. Vršac[1]
- Osoba muškog ili ženskog roda kojoj se prijateljski i intimno obraća starija osoba. [1]
- Sin božji. [1]
Primeri:
- Ȅ, kad mi nàrāsto sȋn i kad je bȉo već mòmak, prodámo svȕ lȍšu [zemlju] i kȗpimo dòbru. Deronje [1]
- Òstala je sa trȍje sinóva. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Tomaševac Bačinci Šimanovci Sremska Mitrovica Martonoš Gospođinci Begeč Novi Sad Novo Miloševo Bašaid Kumane Melenci Aradac Zrenjanin Veliki Gaj Sefkerin Vršac Izbište Vračev Gaj Batanja Deska [1]
- Ȍnda mi [j]e ȕmrla žèna pa je dòšo sȋn kod mène i snȃ, pa sȁd žívim kòd njī. Novi Bečej [1]
- Pȍsle gȍdin dána sȋnovog venčánja, ròdio se sȋn mu. Novi Sad [1]
- Nȉkad jȁ njoj nísam kázla: štȍ se, sȋne, ne ùdaš? Štȁ jȁ mȃrim. Bačko Petrovo Selo Vršac [1]
- Ȍndak bȃca óraje i prèkrsti òca, sȋna, dùha — ámin. Tomaševac [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- kàki òtac tàki ˜, kàkva mȁti tàka ćȋ ("muško dete ima osobine oca a žensko majke"). Vršac [1]
- ˜ ga mȁterin ("blaga psovka"). Novo Miloševo [1]
- Kákav ótac, tákav ˜ Vršac [1]
- od óca nasȋna ("s generacije na generaciju"). Vršac [1]
- Dok se otac rodisin po kući hodi ("kada se u peći pre hleba peku pogačice"). Novo Miloševo [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice sin
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | sin | sinovi / sini |
| genitiv | sina | sinova / sina |
| dativ | sinu | sinovima / sinima |
| akuzativ | sina | sinove / sine |
| vokativ | sine | sinovi / sini |
| lokativ | sinu | sinovima / sinima |
| instrumental | sinom | sinovima / sinima |
Etimologija 2
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sîn/
- Hifenacija: sin
Imenica
[uredi]sȉn m (ćirilica си̏н)
Značenja:
- Osoba muškog pola u odnosu na svoje roditelje. [1]
- Sin koji liči na majku. Vršac[1]
- Osoba muškog ili ženskog roda kojoj se prijateljski i intimno obraća starija osoba. [1]
- Sin božji. [1]
Primeri:
- Ȅ, kad mi nàrāsto sȋn i kad je bȉo već mòmak, prodámo svȕ lȍšu [zemlju] i kȗpimo dòbru. Deronje [1]
- Òstala je sa trȍje sinóva. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Tomaševac Bačinci Šimanovci Sremska Mitrovica Martonoš Gospođinci Begeč Novi Sad Novo Miloševo Bašaid Kumane Melenci Aradac Zrenjanin Veliki Gaj Sefkerin Vršac Izbište Vračev Gaj Batanja Deska [1]
- Ȍnda mi [j]e ȕmrla žèna pa je dòšo sȋn kod mène i snȃ, pa sȁd žívim kòd njī. Novi Bečej [1]
- Pȍsle gȍdin dána sȋnovog venčánja, ròdio se sȋn mu. Novi Sad [1]
- Nȉkad jȁ njoj nísam kázla: štȍ se, sȋne, ne ùdaš? Štȁ jȁ mȃrim. Bačko Petrovo Selo Vršac [1]
- Ȍndak bȃca óraje i prèkrsti òca, sȋna, dùha — ámin. Tomaševac [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- kàki òtac tàki ˜, kàkva mȁti tàka ćȋ ("muško dete ima osobine oca a žensko majke"). Vršac [1]
- ˜ ga mȁterin ("blaga psovka"). Novo Miloševo [1]
- Kákav ótac, tákav ˜ Vršac [1]
- od óca nasȋna ("s generacije na generaciju"). Vršac [1]
- Dok se otac rodisin po kući hodi ("kada se u peći pre hleba peku pogačice"). Novo Miloševo [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice sin
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | sin | sini |
| genitiv | sina | sina |
| dativ | sinu | sinima |
| akuzativ | sina | sine |
| vokativ | sine | sini |
| lokativ | sinu | sinima |
| instrumental | sinom | sinima |
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 15.
- ↑ 3,0 3,1 Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 46.
- ↑ 4,0 4,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 30, 31, 165.
- ↑ 5,0 5,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 53, 59.
- ↑ 6,0 6,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 124, 126, 131, 133, 150.
- ↑ 7,0 7,1 Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 142, 146.