skela

Iz Wiktionary
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /skêla/
  • Hifenacija: ske‧la

Imenica[uredi]

skȅla f (ćirilica ске̏ла)


Značenja:

  1. Splav ili naročito podešena lađa koja služi za prevoz ljudi i tereta preko reke, na mestu gde nema mosta. [1]
  2. Pomoćna konstrukcija koja se privremeno podiže pri građenju ili popravljanju objekta. [1]
  3. Svadbeni običaj postavljanja korita s vodom kod ulaza u mladoženjinu kuću, s ciljem da se daruje novac za simbolični prelazak preko vode. [1]

Primeri:

  1. Ìz Bosne su tȅrali mȃrvu kroz sèlo nȁše preko skȅle za Mȉtrovicu. Sremska Kamenica [1]
  2. I ȍnda je tȗ bíla tȁ stȃra skȅla, pa su skákali sa skȅle. Begeč [1]
  3. Ȇ, dok je bíla skȅla óde mȍgo si u Jášu d[a] ìdēš priko Tȁmiša i bȑzo se stȉgne, a sȁd ȍkolo nȁokolo. [2] [3] [4] [5] [6] Šurjan Bačinci Čerević Laćarak Subotica Mol Turija Čurug Gospođinci Žabalj Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Taraš Jaša Tomić Neuzina Boka Farkaždin Čenta Baranda Ivanda Lovra Deska [1]
  4. Prȇ trȋ gȍdine su óde popráljali cȓkvu kȁtoličku i kȃžedu da je jèdan mȃjstor pȁvo sa skȅle i pògino. [6] Jaša Tomić Bačinci Susek Sviloš Čerević Subotica Mol Turija Čurug Gospođinci Žabalj Begeč Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Veliki Gaj Ivanda [1]
  5. Pȁo mȃjstor sa skȅle i prèbio rȗku. Laćarak [1]
  6. Na ulazu (kapiji) postavlja se korito sa vodom preko koga moraju preći svi svadbari, neki moraju oprati ruke, a svako mora i darovati u vodu novac, tj. platiti „Tisu”, „čamac”, „skelu”. [7] [1]
  7. Pri ulasku svatova u kuću, svadbare očekuje prepreka, obično korito s vodom, preko koga svi svatovi moraju da pređu. To nazivaju „Dunav”, „skela”. [8] [1]
  8. Oko pola noći [na dan venčanja] dolazi „debela” kuma, koja takođe nosi darove, ali kad hoće da uđe u kuću, ona ne može unutra dok „ne plati” skelu preko „Tise”. Pošto plati „skelu”, „debela” kuma ulazi u kuću i seda pored kuma. [9] [7] Ostojićevo [1]

Sinonimi:

  1. čamac [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • skela” u Hrvatskom jezičnom portalu
    • 1.00 1.01 1.02 1.03 1.04 1.05 1.06 1.07 1.08 1.09 1.10 1.11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 80, 81.
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 271.
    • Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 225.
    • Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160, str. 159.
    • 6.0 6.1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
    • 7.0 7.1 Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 147. Greška kod citiranja: Invalid <ref> tag; name "Mila_Bosi.C4.87.2C_.C5.BDenidbeni_obi.C4.8Daji_Srba_u_Banatu." defined multiple times with different content
    • Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 150.
    • Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 154.