skočiti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /skǒt͡ʃiti/
- Hifenacija: sko‧či‧ti
Glagol[uredi]
skòčiti (ćirilica ско̀чити) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Primeri:
- Dváred, tríred nògama, pa tek cȕcne, pȍndak skȍči. [2] [3] Srpski Krstur Gospođinci Novo Miloševo [1]
Izrazi:
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola skočiti
| Infinitiv: skočiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: skòčīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
skočim | skočiš | skoči | skočimo | skočite | skoče | |
| Budućnost |
Futur I. |
skočit ću1 skočiću |
skočit ćeš1 skočićeš |
skočit će1 skočiće |
skočit ćemo1 skočićemo |
skočit ćete1 skočićete |
skočit će1 skočiće |
| Futur II. |
budem skočio2 | budeš skočio2 | bude skočio2 | budemo skočili2 | budete skočili2 | budu skočili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
skočio2 sam | skočio2 si | skočio2 je | skočili2 smo | skočili2 ste | skočili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam skočio2 | bio si skočio2 | bio je skočio2 | bili smo skočili2 | bili ste skočili2 | bili su skočili2 | |
| Aorist |
skočih | skoči | skoči | skočismo | skočiste | skočiše | |
| Kondicional I. |
skočio2 bih | skočio2 bi | skočio2 bi | skočili2 bismo | skočili2 biste | skočili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih skočio2 | bio bi skočio2 | bio bi skočio2 | bili bismo skočili2 | bili biste skočili2 | bili bi skočili2 | |
| Imperativ |
- | skoči | - | skočimo | skočite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
skočio m. / skočila f. / skočilo n | skočili m. / skočile f. / skočila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „skočiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 533.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 122.