skopčati

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /skǒpt͡ʃati/
Hifenacija: sko‧pča‧ti

Glagol[uredi]

skòpčati (ćirilica ско̀пчати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.

Oblici:

-am ^[1]

Značenja:

Povezati, spojiti kopčama ili pomoću nečeg drugog. ^[1]

Primeri:

Ȏn je skȍpčān na prȅdnju osòvinu. ^[2] ^[3] Đala Srpski Krstur Čip ^[1]

Izvedene reči:

skȍpčān ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola skopčati

Infinitiv: skopčati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: skòpčāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		skopčam	skopčaš	skopča	skopčamo	skopčate	skopčaju
Budućnost	Futur I.	skopčat ću¹ skopčaću	skopčat ćeš¹ skopčaćeš	skopčat će¹ skopčaće	skopčat ćemo¹ skopčaćemo	skopčat ćete¹ skopčaćete	skopčat će¹ skopčaće
Budućnost	Futur II.	budem skopčao²	budeš skopčao²	bude skopčao²	budemo skopčali²	budete skopčali²	budu skopčali²
Prošlost	Perfekt	skopčao² sam	skopčao² si	skopčao² je	skopčali² smo	skopčali² ste	skopčali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam skopčao²	bio si skopčao²	bio je skopčao²	bili smo skopčali²	bili ste skopčali²	bili su skopčali²
	Aorist	skopčah	skopča	skopča	skopčasmo	skopčaste	skopčaše
Kondicional I.		skopčao² bih	skopčao² bi	skopčao² bi	skopčali² bismo	skopčali² biste	skopčali² bi
Kondicional II.		bio bih skopčao²	bio bi skopčao²	bio bi skopčao²	bili bismo skopčali²	bili biste skopčali²	bili bi skopčali²
Imperativ		-	skopčaj	-	skopčajmo	skopčajte	-
Glagolski pridjev radni		skopčao m. / skopčala f. / skopčalo n			skopčali m. / skopčale f. / skopčala n
Glagolski pridjev trpni		skopčan m. / skopčana f. / skopčano n			skopčani m. / skopčane f. / skopčana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„skopčati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 116.
↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 141.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 116.

[Miroslav_Nikolić,_Neke_osobine_srpskog_govora_u_Čipu_kod_Budimpešte.-3] Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 141.

[1]

[2]

[3]