slama

Iz Wiktionary
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /slâma/
  • Hifenacija: sla‧ma

Imenica[uredi]

slȁma f (ćirilica сла̏ма)


Kategorije: pren.

Oblici:

  1. sláma, slȁma [1]

Značenja:

  1. Osušene stabljike svih vrsta strnih žita koje ostanu posle vršidbe. [1]
  2. Svetli zvezdani pojas koji se vidi na vedrom noćnom nebu, Mlečni put. Jamena[1]
  3. Veća količina sadenutog ovršenog pšeničnog klasja. [1]
  4. Deo snopa nasuprot klasu. [1]

Primeri:

  1. Seoska deca od pamtiveka se igraju tako što prave „kuće” od pruća, kukuruzovine, dasaka, slame. [2] Turija Mol Senpeter [1]
  2. Kad se ìzmlāti vlȃće, ȍnak se slȁma ùstrāni i sàdene se tȁmo ȕ strānu. [3] Melenci [1]
  3. Plèla se úža od žȉta, od slȁme. Bačinci [1]
  4. Kȍpu jȁmu dubòku i navúku ȕ zīmu lȅda i slȁme i tȁmo natòvaru i stòi lȇd. Đala [1]
  5. Pȇć se kádila slȁmom, kuruzòvinom, ògrizine. Martonoš [1]
  6. Donesȕ mlȍgo slȁme. [4] [5] [3] [6] [7] [8] Izbište Morović Laćarak Buđanovci Beška Subotica Verušić Žednik Svetozar Miletić Sombor Kula Nadalj Čurug Deronje Zmajevo Gospođinci Žabalj Tovariševo Čenej Mošorin Kać Novi Sad Begeč Kovilj Titel Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Mokrin Kikinda Bočar Novo Miloševo Bašaid Itebej Žitište Taraš Jaša Tomić Elemir Aradac Boka Veliki Gaj Tomaševac Farkaždin Vršac Sefkerin Kovin Bata Lovra [1]
  7. Donèse se sláma, kȕva se žȗti pasȗlj i rȉba i piríndže, i ȍndak se ȉde za slámu. Izbište [1]
  8. Kad testo krene, najpre potpali peć: obično žitne slame ili ogrizine od kukuruzovine. [1]
  9. Ako pòkose na zelèno za ȉshranu stȍke, zòbna slȁmā je jȃko dòbra. Subotica [1]
  10. Kȁpa za kȍšnice od rȁžane slȁme, uvȇžu gȍre kȉtu, ȍno dȍle šȋru i mȅtu na kȍšnicu. [6] Bela Crkva Veliko Središte [1]
  11. Ko šèšir od ràžene slȁme prȁvili. [6] Radojevo Svetozar Miletić Mol Bački Brestovac Bođani Bašaid [1]
  12. Ùlēpe se kȍšnice blȁtom i od rȃžne slȁmē òdgore se prȁvilo. [6] Despotovo Mol Iđoš Kikinda Debeljača [1]
  13. Ȕzme se rȃžna slȁma i ȍnda kao tȁnki valòvčići se prȁvu i vezívaju se sa prȗćom i slȏj po slȏj nȁokolo se pròšilo. [6] Pačir [1]
  14. Kada nam trȅba lȇva i dèsna strána, ȍndak ònaj dótičan slȁmār koji dȅne slȁmu, ȏn preòkreće tȕ dàsku. [7] Đala Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel [1]
  15. Kàmare su tȍ bíle i snȏplje, slȁme vȅlike. Šimanovci [1]

Sinonimi:

  1. glava [1]

Izrazi:

  1. [1]
  2. Viri mu ˜ iz glave ("biti tupoglav, praznoglav"). [1]
  3. Dolikuje mu ko krmači ˜ ("ne dolikuje uopšte"). Senpeter [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • slama” u Hrvatskom jezičnom portalu
    • 1.00 1.01 1.02 1.03 1.04 1.05 1.06 1.07 1.08 1.09 1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16 1.17 1.18 1.19 1.20 1.21 1.22 1.23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
    • Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
    • 3.0 3.1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141. Greška kod citiranja: Invalid <ref> tag; name "Nevenka_Sekuli.C4.87.2C_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine." defined multiple times with different content
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 80, 81, 118.
    • Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 362.
    • 6.0 6.1 6.2 6.3 6.4 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
    • 7.0 7.1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
    • Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.