sleme
sleme
sleme (srpskohrvatski, ćir., слеме)
[uredi]Imenica
[uredi]sleme ? (ćirilica слеме)
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Uzdužna masivna greda u osnovi krovne konstrukcije postavljena na sredini preko poprečnih zidova, noseća greda. [1]
- Gredica u šupi postavljena preko račvastih stubova. Krušedol[1]
- Takva greda pod nastrešnicom, u konku. [1]
- Glava, starešina kuće, porodice; oslonac. [1]
Primeri:
- „Sleme” se zove greda na koju se oslanja tavanica. [2] [3] Jarkovac Čerević [1]
- Tȏ što ìde po srédi — tȏ je slȅme. Martonoš [1]
- Dȉgli smo slȅme, pa ćemo dȁlje rȇdom kȁko ȉde. [4] [5] [6] [7] Boka Bačinci Neštin Sviloš Jarak Platičevo Ledinci Bukovac Šatrinci Krušedol Obrež Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Bečmen Stari Slankamen Surduk Subotica Pačir Sombor Bajša Mol Drljan Sivac Stapar Kula Srbobran Bačko Gradište Lalić Nadalj Despotovo Deronje Zmajevo Gospođinci Bođani Čenej Tovariševo Đurđevo Kać Rumenka Novi Sad Bačka Palanka Begeč Gardinovci Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Jaša Tomić Aradac Šurjan Neuzina Konak Botoš Tomaševac Perlez Dobrica Farkaždin Sakule Alibunar Crepaja Sefkerin Dolovo Pančevo Deliblato Omoljica Kovin Deska Čenej Ivanda [1]
- Pȑvo dȏđe slȅme — tȏ slȅme mȋ zovémo vèlika gréda. Đala [1]
- Tȏ se kȃže slȅme kȕćno. Tȏ je gréda dȅbela preko zgrȁde skrȏz, po sredìni što dr̀ži òve grȇde. [7] Boljevci [1]
- Tȍ se zòve ćȍravo slȅme. Đala [1]
- Slȅme je tȏ na kròvu gȍre kad je od tr̀ske. [7] Šuljam Vrdnik [1]
- Otac je sleme one kuće. Begeč Bačinci Subotica Taraš [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- Kȁd pȁdneslȅme nà teme ("preuzeti brigu i odgovornost kao starešina porodice"). Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Novo Miloševo [1]
- palo ˜ na teme ("isto"). Mol Novi Sad [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 110.
- ↑ Rada Jovančić, Tipovi i način građenja koliba u selima južnog Srema. — Rad, 1, 1952, 189—191, str. 190.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 500.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.