slutnja
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /slǔːtɲa/
- Hifenacija: slut‧nja
Imenica
[uredi]slútnja f (ćirilica слу́тња)
- Predosećanje da se neko zlo, neka nesreća može dogoditi ili da će se dogoditi. Novo Miloševo[1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice slutnja
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | slutnja | slutnje |
| genitiv | slutnje | slutnja / slutnji |
| dativ | slutnji | slutnjama |
| akuzativ | slutnju | slutnje |
| vokativ | slutnjo | slutnje |
| lokativ | slutnji | slutnjama |
| instrumental | slutnjom | slutnjama |
Reference
[uredi]- „slutnja” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.